Просветни гласник

324

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

Мајчин аољубац је тамо непознат : мати носи своје дете о носу — она осећа. своје дете, место да га љуби. Китајски ручак почиње укуваним воћем и семењем од лубеница, а завршује се рибом и чорбом. Китајац узјахује на коња с десне стране. Точкови се на њиховим машинама окрећу увек у иравцу, који је супротан кретању казаљке на часовнику. Градећи своје домове, они почињу кровом, а заотаве и друге знаке вешају о кров. Продавнице су са свим отворене, а писарнице се налазе на улици. Свакој угледној Китајкињи спада у свету дужност, да се разлик^је од какве европске лепотице Свака кћи «Небеске Царевине«, ако иоле хоће да Је лепа, мора имати 06.10 лице, налпк на семе од лубенице, а нос јако спљоштен. С тога се новорођеној деци, да би достигла идеа! физичкс лепоте, носови гфигњече, док су рскавице и кости још нежне и у почетку својега развића, У Китајкиња је уверење о неопходној потребности поменутог знака лепоте толико искрена , да се оне не устручавају раздрозгатп носове малим Европљанкама, које би % несрећне њихове матере по невољи поверавале нези Китајкиња. Ми режемо себи нокте, а Китајци би их, да могу, пуштали да расту у бескрајност. Има мандарина (најодличниЈИХ чиновника у Кнтајуј, којима су нокти 10 см. дугачки. Китајац не пита : „Како си?, с< него : „Јеси ли појео свој пиринач ? сс Да видимо како је с разводом орака. Чудне ли су и смешне одредбе о томе у китајском законику ! Помислите само : брбљавост жене сматра се као један од оних седам разлога, који по закону дају Китајцу право да тражи развод брака ! Новине су у Китају врло ретке, а број читалаца посве ограничен. Додајмо још и то, да се тамо ни новине ни народ не начају у политику. Према томе тамо нема ни полигичара од заната, ни политичара случајних. У њих се Цар бави политиком, а сви други дужни су слепо му се покоравати. Дакле нема ти ту пи разла! ања, ни приговарања, ни објашњавања. У Китају нема ни потомака из породица, које су престола лишене. Сваком њихову владаоцу који се дочепао престола, била је прва брнга да одруби главе свима члановима породице, од које је отео владалачка права. Најзад, да би слика о сунрогностима, кОЈе одва Ј а ЈУ Китај од свих осталих земаља, била потпуна, навешће 10 још и то, да и комаас, којему магнетска игла у нас показује свагда на север, код Китајаца са свим друкчије ради. Они су умели створити нарочити компас, којем се нгла увек обрће југу. (Ееу. <]. Веу.) С. П.

ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ

Пок. Катарина Митровићка, рођ. Буђевчева, завештала је гимназији у Чачку там. своју двокатну кућу са овим наредбама: 1) да та кућа буде својина Фонда, који Ке се установиги под именом »Први фонд сиромашних ђака чачанске гимназије"-, којим ће руковати проФ. савет те школе; 2) приходом од куће да се подмирују школске потребе и одевају сиромашни ђаци, а главница да се никако не г.рњи: 3) да се од поменутог имања у готовом новцу исплати 1200 динара Друштву за иотаомагање и васиитање сиротне и наиуштене деце у Београду, и то у року од године дана; ако се пак ова сума не би могла за то време исплатити, онда кућа да се прода и та сума исплати, вишак, добивен прод дом, да се изда под интерес приватним лицима, која имају довољно гарантије за сигурност позајмљепог новца, а приход од тих зајмова да се употреби онако како је овде под тач. "2. означено. Г. Ђура Козарац, управник Држ. Штампарије, поклонио је министарству просв. и црквених посдова 1200 аримерака своје књиге „Поуке моралне и гра\) анске од П. Ладоа" с наменом, да их министарство употреби по свом нахођењу а ради тога, да се ова корисна књижица што више растури по народу. Г. Прока Божић, војни капетан, поклонио је 91 примерак пољопривредних књига и 20 примерака песмарица патрпотске садржине да се обдаре врло добри и одлични ученпци осн. школе у Десимировцу, окр. крагујевачког. Г. Јован Жујовић, проФ. Вел. Школе, предао је миннстарсгву 50 динара као поклон основној школиу Борчу, а за иокој душе својега оца, пок. Младена Жујовића, чл. Држ Савета у пенс. и негд. начелника војеке 16. маја о. г.), који се у поменутој школи почео учити књизи. Г. архимандрит Кирило (пређ. прота Жив. Јовичић), настојатељ срп. краљ. Подворја у Москви, поклонио је 7 разних музичких комиозиција црквених и световних песама за књижницу ниже гимназије у Књазвевцу, као успомену на његово негдашње сл\жбовање у тој школи. Г Михаило Рашковић, порезник из Лесковца, поклонио је нижој гимназпји у Лесковцу лепу збирку фогила, које је он прикупљао по разним крајевима наше отаџбине. Г. Стојан Милошевић, писар општине подгорачке (ср. бољев., окр. црнор.), поклонио је књижнипи основне школе у Подгорцу 8 ирим. разних књига.

Одговорни уредние: Стеваи ЛредиК.