Просветни гласник

346

НАУКА П НАСТАВЛ

ћеггаз, нем. Вп-ке. Тада је опазио, да је то цигли пример, кад санскртски назив за шумско дрво има одговорни назив за шумско дрво у јевропским језицима, Кад се пранарод изделио — још пре потопа Нојева индиски су Арје, стпгавши са севера на југ, у новој домовини нашли од дрвета, што расту у старој им постојбини, само брезу и тако име јој сачували, остала су имена позаборављали. Фр. Ав. Пот у нриступу к својим етимолошким истражпвањима и у АПдеш. Епсук. с1ег Л \"е88еп8сћа!Ч (ЕНвсћ ипс1 Огићег, 1840.) изнео иоглед, где ваља тражити индојевропским народима колевку. Он вели, даје »ех опеп1е 1их, ипс! с1ег бапд с1ег Сићиг 181 1Ш §то88еп в!;е1:8 с1еш I ,а,цГ<; с1ег Зоппе де{о1г1:. Ап Аб1а8 Вги81:еп ћаћеп е1П81; сће Л'б1кег Еигораз §е1ед-еп, ипс1 81е, сће МиИег, а1б К1пс1ег ишбрјећ; с1аГиг ћгаисћеп лујг ип« је1 /,1 шсћ! шећг ћ1о88 аиГ с1еп ГасИзсћеп 1п еигоршбсћеп 1П1с1 а81аП8сћеп Зргасћеп ^езсЛпсћГИсћ уогћедепс1еп Вел \ г е18 хи ћегиГеп. ВогГ ос1ег 1пгдепс18 181; с!ег 8р1е1р1а1:2, сћл-Г с!аб Оутпабшт с1ег егбГеп 1е1ћћсћеп ипс! еге^зГл^еп КгаПе с1ег МепбсћћеИ хи зисћеп« (Е1;ут. Еогвсћ. 1 1, I., XXI.). То је покрајина на рекама Оксусу и Јаксартесу, на осоју Хималаја, и одатле се као тачке за деобу може појмити кретање у два супротна правца. Хр. Ласен гледаше да поткрепи доказе, на које је Роде скренуо пажњу. Поретло арпских дошљака показује и геограФска и племенска подела народа у Индији. Пут у Индију из поречине Оксуса води кроз западне теснаце Хиндукуша, кроз Кабулистан у Пенџаб. Роде је у Ајгуапа Уае^а доказивао управо прадомовину зендскога народа, а Ласен вели, не само да у тим брдовитим крајевима на западу од Мустага лежи прадомовина Индоиранаца, него и осталих индојевропских племена. То му се чини вероватно, што Таџици, народ који персиски говори, као староседеоци живе у Кашгару, Јарканду и т. д. — с обе стране средњоазиских гора, а Клапрот и К. Ритер доказаше индојевропско им поретло. Још К. Ритер, који је у геограФску науку први увео ову ипотезу о поретлу Индојевропљана из средње Азије, окреће пажњу на откриће

1 ) В. поглавито 0. 8сћгас1ег, 8ргасћуеге1. шн1 ХЈгге-

бсШсМе' 2 , 1890.

Абела Ремизат(а) у хинеским изворима, да се у њима спомиње, како су у II. веку пре Хр. навалили на североисточне иранске крајеве неки народи, плавокоси и плавооки, по имеиу УиеИ, УеГвПп, УеГа, за тим други под именом 8211, 8е, 8а1, особито Шип. Ритер и Клапрот мишљаху да су то иоследњи остаци индојевропских племена, што не припадају иранском племену и идентиФиковаше им имена Уе1а са Ое1еп, 8е са 8акеп, ТЈбип са 8ајопеп. Кнез се звао Киешш (= герм. Кшпд!). Чак је и Грим помишљао, да може и бити каке свезе; Ласен то све сматраше као сањарије о Немцима у средњој Азији. Момзен је стављао прадомовину у Месопотамију. Ласен пак налази да је у југозападном Нрану колевка другога племена кавкаске расе, семитскога. Ту је био и Едем и Арарат библпског предања, а као да оба племена стоје и у сродству, судећп по граматичном склопу и одликама језика тих племена! Из досадашњег се кратког прегледа види, да у опште осим поставке о азпском поретлу Индојевропљана друге које нема. То се чинило по себи разумљиво, с тога се задовољаваху таким доказима, без којих је сваки и иначе био уверен у правилност мишљења. Или се изношаху сведочанства о прошлости појединих ариских народа као општа — која се на пранарод могу пренети — разуме се без разлога, или истицаху већу стародавност, већу очуваност арпских језика, кад се упореде с јевропскима, али које нестаје — додаје Ј. Шмит — чим се упореде два споменика двају језика из истога доба или се просто позиЕаху на полет литературе у Индпјанаца у врло рано доба (још у последње доба Уап с1еп Оћеуп и Макс Милер). Последњи <( доказ" може други већег замашаја потпомоћи, али он иема сам за се вредности као ни кад се њим хоће неки противнички (за јевропску ипотезу) да потре. Лепо се показује, како је смело изводити закључак о допунијој појави књижевности у једнога народа, што је он токорсе дуже провео на путовању но други, кад се упореди размак, што постоји између Литванаца, чија је поезија једва достигла до простих лирских песама и првих им суседа, Немаца. који се одушевљаваху , већ на тисућу година раније красним јуI начким спевовима.