Просветни гласник

НОВПЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВИНИ ПНДОЈЕВРОПСКПХ ПЛЕМЕНА

347

Азиска је ипотеза о поретлу Индојевропљана до краја педесетих година била уопште примљена, без поговора, тако да Ј. Грим могаше с правом рећи, како има мало противника. Сви су народи индојевропски врло давно дошли из Азије, нека их је неодољива сила гонила на запад, а којој узрока не знамо. Што је који народ даље одмакао к западу, раније се и на пут кренуо. Пикте је објавио своје ОНегшеб шс1оеигорееппее и т. д. у првом издању 1859. —1861. у две свеске, ( 2 1877). Данас је то дело у многом заостало иза напретка науке о језику, али то је и појмљиво, кад се зна, како је и она силно корачила унапред. Осниваоци и утемељачи науке о језику не би је познали, па би сам Шлајхер, духовни отац нове лингвистике, био изненађен, како му се изглед прајезику променио. Као што је лепо К. Бругман у једној лекцији рекао, оваки је развитак само природни наставак старијега рада. Не би појмљиво било, кад се не би напред ишло, кад се ученици не би показали достојни својих учитеља. Пикте је у своје време својим делом унео нов поглед на старије културне одношаје, и уложив знатан труд смело пришао задатку, а што га он није и решио, нико га не сме бедити, и ако је због прегалаштва много пута везивао што не треба. У овој је области његово учење постигла иста судбина, која Гримове митолошке теорије и објашњење немачких и индојевропских митова. Пошто се данас из табора присталица азиске ипотезе нико не нрихвата, да опет обнавља или поправи, што су непријатељи порушили, већ више сваки новији заступник гледа да нађе доказе, који би потирали про^ тивничке — управо и није могућно сабрати све, што би ишло у прилог њој, као што је прикупљено, што је против ње. За то ми износимо само основни нацрт из I". свеске Пиктеова дела, што може за оваки историски преглед пристати. Већина народа индојевропског поретла у Јевропи сматра као своју колевку исток (мисли се о Азији), с истока на запад иђаху све оне велике сеобе и народни покрети, што мењаху обличје „свету". Изузетак чини она келтиска сеоба са запада на исток, од које једни вали запљуснуше ћа до Мале Азије, али зато друга прича кимвриска казује како је Нп 1е Рш8бап1 свој народ

довео с обала Хелеспонта. Напротив индиска предања причају успомене о срећној земљи, рају земаљском, на северу, што је само успомена магловита и баснословна о старијој отаџбини. Персијанци, стојећи стално између два супротна краја, у Иран стављају свету колевку предака. То уопште наговештава, да у последњој покрајини ваља тражити почетке великог илемена Арја. ну само се позивајући на прилоге из предања, није свакако могућно даље поћи од неодређених конјектура, и да се добије чвршћа основица, треба се обратити упоредној науци о језику. Не само да је мислио продрети у исконске културне одношаје пранарода, већ и одредити позорницу, на којој се он прво кретао, где су сви они замеци генија индојевропских племена, што ће учинити «а јоиег 1еиг г01е с1ап8 1е уаз1,е <1гате с! е Гћиташ1е (< . Пикте не сумња, да само у Азији ваља тражити колевку индојевропским народима, али он хоће да постави на историску основицу ту мисао. Даље пристајући да у једном крају пространога платоа иранскога лежи та колевка, чини му се да није доста само прост наговештај, јер сама природа дели тај огромни четвороугао на неколико области. Уз припомоћ неких предања, даље етнограФских, земљописних и лингвистичкопалеонтолошких прилога као да се може од прилике одредити прадомовина Арјама. Ваља напоменути, да се и он позива на иста предања из Авесте о којима је-раније било говора, он вели и ако само у њој сачувана, због стародавности и аутентичности самог споменика нису ни она на одмет. Сада би можда другојаче судио, особито после студија читавог низа научника о том споменику а особито основнога рада Џемса Дармстетера. Колико овај научник мало верује у велику старину Авесте, може се судити по овом примеру: у Авести је Александар Велики персониФикован као некако зло, што га шаље опаки Ариман. Кака разлика између зороастризма мага и епохе Александрове ! Бреал је огледао да одбрани старину споменика, јер се могао споменути писац занети за иперкритичношћу, која карактеризује наше дане '). Сам Пикте вели: из онога се предања у Авести не сме ићи од »ариоперсиске® ') Б. Јоигаа! <1ез 8а \'ап18 1894. (ирво тромееечје).