Просветни гласник

348

иаука и настава

епохе (он ту разуме «индоиранске в ), нити ту гледати непосредне успомене о Арјама (= Индојевропљанима). Кад је Ормузд створио А1гауап(а)у УаО^-у Ариман је послао у њу смрт, змију и зиму створену од с1аеуав. Пре је лето било седам месеца а зима пет, отада пак наста дуготрајна зима од десет месеца, а за лето осташе цигла два. Пикте вели, да је Ахгуапа уае§-а као први рај са свим нешто митолошко, неодређеио, што је могло постати, кад су „ариоиерсиска племена" (већ одвојена од других индојевропских) потиснута била к средњоазиским горама, а тамо је, разуме се, клима куд и камо оштрија и суровија но у равницама, доцније кад су им суплеменици очистили низије, спустили се и тако им је остао траг у успомени о некадашњем мењању климата. Кад се даље нрати набрајање Ормуздово имена, види се, како се ширило ариоперсиско племе, јер бива заузета СидсШа, 'Согдијана 1 Мбиги 'Мерв 5 , ВакћсИи 'Бактрпја 3 , №дауа 'Нишапура' (на Мургабу, = Птоломејевој М18аеа),Нагоуи 'Херат 1 , КћпеиЕа Уећгкаиа 'Хирканија, вучја земља 5 . Кретање је ишло прво с истока на запад ка Касписком Мору, а после на југ. — У другом се Фаргарду Вендидада спомиње краљ У1та Кзћае!;а, Џемшид, који је прави оснивач иранске краљевине, заслужан што је уредио државу, завео корисно биље и домаћу стоку, земљорадњу и уопште завео културу. За његово се доба вратило златно доба, како је негда у првој домовини владало. (^и^Ља, ВакћсОп и Моиги су прве земље иранске сеобе, само је свакако Моиги погрешно стављено било пре ВакћсПп, јер тако не одговара геограФском положају. Кад је Пикте даље упоредио природни иоложај и величину тих земаља, нашао је да ниједна друга нема толико изгледа да се сматра као прадомовина Арја. Прадомовина једнога великог народа нема никаке свезе с планинским крајевима средње Азије. Бактрија пак, између 33° и 38° сев. геограФ. ширине, с југа оперважена Индукушом, систока „Белуртагом" и Мустагом, на северу има Бухару и Мерв, а на западу Херат. Кроз њу протиче река Оксус и натапа њено земљиште, које је у старо доба било врло плодоносно, а и нови путници, додаје Пикге, о њој тако пишу. (Наставиће се)

ХАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНИКА ОД Ф. МЕТВЈЕЈЕВА. Мшшвење о иокретљивостц и несталноети дечје прцроде, миитљење, да се деца исто онако лако остављају навпка, као што их лако и примају, — пстинито је само до извеснога ступња ; истинито је п вреди само за млађе године до школскога пораста, али, по мери развпћа дечјега, од десет-једанаест година, када дете већ почпње сазнавати своје ноступке, кад његово расуђивање буде већ ступпло у своја законска права, — он,за су покрај све Физичке покретљивостп, моралне и умне особпне дечје, основне црте његовога характера — сталне. У млађнм разредима гимнасијским често се у детету може видети одрастао човек: склад ума, црте характера, као год и црте лица очувају се често не само у току гимнасије и университета, него и кроз цео живот. Долази време да се треба борити с рђавим особпнама ученика н с рђавпм навикама, да бпсмо пх могли парализоватн и борба се не свршује увек с успехом, — особито ако се те црте јављају као пропзвод наслеђа. Распрострто мишљење, да ученнци губе своје пндивидуалне особине, док су у школи — веома је преувеличано. Разуме се да јачи утиче на слабнјега : опште уређење, дух завода, општи пнтереси ученнка, све то чинн, да онп буду налик један на другога, али та је сличност више спољашња, него ли унутарња: као год што дрвета у шуми више наличе једно па друго, него дрва која расту на простору где им нпшта не смета да расту у висину и у ширину; али та сличност шумских дрвета ничпм не показује, да свако дрво губи пндивидуалност своју : то је само прилагођивање околини. Тим прилагођивањем шумска дрвета ништа не губе ; напротив, она боље напредују и растом и обликом од дрвета., која расту засебно, као што без сумње боље напредују у моралном, умном па чак и физичком погледу деца, која се васпитавају у друштву себи слпчннх, од деце, која су сама. У раним годинама, у првим разредпма гимнасијскпм, деца већ показују различне типове с каквима се сретамо у делнма класичких писаца. Неоспорно је да „време ствара људе" — по речпма Шекспировим, — дружење, школа, живот утичу на човека; али основне црте характера, условљене самим организмом и наслеђем, остају у суштинп неизмењепе: под утпцајем животпих погодаба образовања и васпитања те црте постају углађеније и јаче, алн се не препорођавају. Дете ннје 1аЂи1а