Просветни гласник

ХАРАКТЕРИСТКЕ УЧЕНИКА

849

газа, на којој се може писати што се хоће; опо нпје восак, пз кога се, ло жељи педагога, могу израђивати различне Фигуре. Такви погледи на нрироду човечју ирежпведп су свој век п прешди у област исторпје. Дете је — индпвидуум; задатак васпитања своди се на то, да се природне силе индивидуума развпју и да се упуте на добро. Има мпого деде, која се позно развпјају, веома нозно Формирају, а нма пх и таквпх, која п под старост остају деца: свога мишљеља немају и камо ветар дува, тамо и они иду. Помињући типове Гончарова и Гогоља, ми имамо у впду основне дрте тих тинова, Формалну страну њихову а не матерпјалну, не садржпну њихову, која се изражава у убеђењпма, у развићу, у реду: Маннлов може бити частан и нечастан, уман и глуп, пуст сањач, уметник, обућар, и увек ће остати — Мсшилов. Ми хоћемо само да кажемо, да се пндивидуалност дечја појављује врло рано ц да се изражава у извесном одзивању појавама, које га окружују т. ј. у темпераменту, у складу ума, у снази воље, и све те основне црте характера веома су сталне. Школе су пространо поље за оваква посматрлња: то је савршено одељен свет са својпм законпма, обичајима, јунацима и жртвама, премда се у њему, у исто време, као год у огледалу огледа савремено друштво са својпм добрим и рђавпм странама. Али, покрај све разноликости код деце, она имају много што шта опште; те опште, типске црте мп смо и ради да истакнемо у нашим характеристикама. Ради боље јасности и ради подесиости излагања, поделићемо ученике на три групе, као што то и бнва у већини случајева у сваком разреду; битне разлике међу тим групама нема, њих дели само ступањ успеха ученичкога. У прву групу долазе награђени ученици, њих је у разреду свега четири — пет; друга је група највећа, то су по успеху средњи ученици и, најпосле, у трећу груиу долазе слабџ, који добивају двојке н јединице. Обраћајући иажњу у нашим характеристикама ученика на оне црте, које смо више пута носматрали, пропратићемо такође, у колико нам то средства допуштају, и неке до ступања њпховога у школу и по изласку из ње. Период који обухвата време до поласка у школу, и ако је само у општим цртама, много помаже објашњењу личности ученика; период пак који обухвата време по изласку из школе, даје школи могућност да утврдп своје ногледе на ученика и, слично земљораднику, да види плодове свога рада. просввтни гласник 1894.

У прву групу, као што смо већ рекли, долазе учениди, који прелазе из. разреда у разред с наградама. Разуме се, да онп сви не иду далеко испред осталпх, кроз све разреде: некоји у млађим разредима прелазе с наградама, с похвалним листовима, али што је разред старији: то све већма попуштају и прелазе у другу групу; други пак, на супрот, што год је разред старпји, постају све бољп, тако, да често на крају школе доспеју на прво место. У већини случајева награђени ученици, особито они нрви, не уживају симпатиЈе својих другова; њима другови одају заслужено поштовање, днве им се, као год п свему другом што је виђеннје, па чак се поносе њима, али срдачнпх осећања према њима немају. Друга и трећа група ученика, који се такмиче с првпма, обично им завиде и потајно им је злу рада, радујући се сваком слабијем одговору ученика пз прве групе. Прва група ученика не долази увек међу прве и по подобностпма и по умном развићу; врло често првнма постају с најобичнијим подобностима, у опште довољно ограниченп и мадо развијени, али првима их у разреду чини марљивост, чврстина характера и самољубље. Чпм такав ученик доспе на прво место, он га се чврсто држи и ако га то стаје већега труда и дишава многих уживања; он већ не рачуна, као какав средњп ученик, да сутра, рецимо, неће говорити, с тога што је данас говорио и да, према томе, не мора учити декције иди да је може бар научити како тако, — не, он је увек на стражн, он је увек спреман, увек на висини свога положаја. Али, што год су предмети разноврснијп, то је и теже одржати Се на висини оннм учеппцима, којима су подобности ограниченије; таквп ученицп постају правим мученицпма науке. У свакој школи има доста таквих ученика и то у свакој групи, али већина од њих то су страдаоци, који се находе у броју награђених, јер Је код њих самољубље обично већма развијено. Зауставимо се на једном од њпх, који се може сматратп као тип. Ученик се зове — Ивановић Ј ); код куће су га звади Петар. Ступпо је у припремнп разред једног средњег завода, доста добро спремљен. Физички је био развијен добро, пмао је изглед у онште здравога дечака, ну само прилично здепастога, неокретнога, алп не раскадашнога: у свима покретима његовим огледала се страшљивост, неувереност ; у одговорпма пак — неодлучност, монотоност, тромост. И ако је дечко одговарао добро, правидно, његови су одговори биди, ') Гади бољег разумевања имена су иосрбљена. Пр. 46