Просветни гласник

придикама. Али та брзина мишљења ограипчавала се само на практички жпвот, на разне предмете; где је пак требало пмати посла с појмовпма, где је из више њих требало извлачмти опште примере, Факта и појаве — ту је ње нестајало п Нпколи је сваком годином све теже било учити. Нарочито му није ишда за руком математика, много му је времена односило решавање математичких задатака. Потребе су расле сваке године и потребно је било радити све више и више и готово све слободно време употребити на спремање. Никола је радио марљиво. Физичке снаге имао је доста и није је жалио. Али, њему, као и пређе, рад нчје лежао па срцу; њега је привлачио к себп живот прост, сеоски; њега су вукли к себи поља и шуме; ндеал му је био — живити на имању и занимати се домаћом економпјом. Здрави и практичии ум његов јасно је говорио о потреби рада и Никола је усрдно радио. У старијим разредима, а нарочито пред крај сваке школске године, под утпцајем Физичк ,ога рада и нервнога раздражења, — почела се код њега појављивати главобоља; али годишњп одмор на имању, и дивнп услови за живот понова су га крепили н он се у почетку године јављао као и пређе здрав и румен. Никола је свршио гимназију с медаљом. Впше га школе нису привлачиле. Ступио је као добровољац у пук и у њему одслужио онолико колико је закон тражио, за тим положио испит за официра и дао оставку; одселио се на своје имање и занимао се сеоским посдовима. Овим трима характеристикама Петра, Срете и Николе ми завршујемо характеристику прве групе ученика т. ј. награђених. Разуме се, да у тим характеристикама није ни из далека исцрпена та група, у њима смо ми хтели само да пстакнемо оне црте, с којима смо се чешће сусретали, које су нам изгледале више типске. Другу групу чине ученици осредњи по успеху, у којих тројке и четворке преоблађују над другим оценама. Њих је већина, око 4 ј 5 свих ученика ; они управо и чине разред, и учитељи обично иду даље тек онда, пошто се увере да су ученици те групе научили и разумели оно што се прешло. Та група даје боју целом разреду: она пздаје законе о другарским односима и строго пази да их врше сви ученици. Ученици из прве групе, награђени, већином су рђави другови: конкуренција, частољубље — убпјају у њима друге сгране срца и одељују их од другова; они су дисцпплинованији и понашају се код куће као и у школи, узимајући врло мало учешћа у општем школском жи-

'ИКЕ УЧЕНИКА 355 воту ученика. У другој групи конкуренција знатно опада; домаће васпитање већином их стешњава п ученици се крећу слободнпје, дајући више маха својим осећањима и жељама. Због тих околности ученнци су друге груне у погледу индивидуалности много различнији, много богатији. У овој груни ми се сусрећемо такође с много опакве деце и младића, чије су характеристике ушде у опис прве групе, с том разликом само, што су иарљпвост, подобностп а тако исто и њихови дом,аћи условп — неједнаки; у овој се групи такође иалазе бубалице, трудбенпци средњих па чак и испод средњих подобности; налазе се и даровити ц развијени ученицп, али немарљпви и занети страним предметииа, док су школски предмети код љих на другом или трећем месту: само да се добије тројка, која одлично превози из разреда у разред. Тује доста и „матерпних маза" а најпосле, и лене и дрске деце. У тој групи, чешће него у другим, можемо наћи разне спецпјалисте у разлпчним школским и ваншколским предметима: природњака, историчара, • математичара; проналазача, уметника, музиканата, механичара; љубитеља различних игара: велосппедиста, шахиста, јахача, скупљача марака, старих новаца, пнсеката и других колекција. У тој групи можемо наћи и сањача, страснпх љубитеља лова и природе уопште. Услед тога многи ученици из те групе нануштају школу и не свршују средњих завода; изађу из четвртога петога разреда с малом количином знања, ни за што добро не спремљени. Некоји од њих страсно желе да продуже своје образовање, али само у заводима, који вшне или мање одговарају њиховим наклоностима, и показују често необичну енергију за постигнуће свога цнља. Стунившн у буди какав снецијални завод — у консерваторију, у академију уметности, у техничке заводе у шумарски институт — они често иоказују велику усрдност и љубав к послу. Али многима, врло многима од тих ученика, који нису свршили гимназије, покрај свих жеља њихових, не нснада за руком да ступе у какав стручан завод, једно због недостатка таквих завода у нас и друго због веће количине знања која је потребна, да би се у ту школу могло ступити. Тешко је не жалити такве младиће, јер онп обично иадају духом а и положај им је код куће обично тежак. Међутим, кад би они само могли доћи до послова, који њих ннгересују, од њих би могли постатн добри радннци, који воле свој посао, што је веома важно а што се, на жалост, тако ретко дешава. И без ногледа на разлику у индивидуалности, у укусима, у физичким и душевннм силама ученика,