Просветни гласник

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРИСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

365

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА Написдо Др. ј^см.ус Рерензен иревео ЈОВАН РАДОНИЋ УВОД И ПРВИ Д Е о: ЈУЖНО-ДАЛМАТИНСКЕ ПЕСМЕ ДУГА РАЗМЕРА ПО ВРЕМЕНУ II МЕСТУ ПОСТАНКА СВОГА. У в о д. I. Досадање збирке српских јуначких песама записиване су више од 300 годпна, од половине XVI, па до друге половине XIX века. Врдо је мали број песама из прве пол.овнне ове периоде. Око половине XVI века имамо забележене само две народне песме, сто година додније забележена је само једна песма. Поприличан број песама, од прилике 40—50, забележен је у почетку XVIII века. Нешто већи број песама забележен је у првој половини, а остали део (10 песама) забележен је у другој половини XVIII века. Највећи део песама записан је у XIX веку. Народне песме можемо поделити у три слоја, по времену када су забележене, п по облику њпхову. У најстарпјем су слоју песме до почетка прошлога века, и оне су дуга размера, т.ј. у петнаестерцу и 16-терцу. Средњи слој је из половине XVIII века, а најмлађи слој из овога века Песме у оба последња слоја спеване су у десетерцу. Сем тога има још мали број полуепских пе- ; сама укојима нвје гореспоменути метрум, него је дванаестерац Те песме певао је један део хрватскога народа, који је у XVI и ХУИ веку од осталога народа оцепљен бпо. По садржини и облику своме најзнатније су песме овога века, са којима је с пуним правом пме Вука Караџпћа тесно скопчано. Еао типичне могу се узети песме у другој п трећој књизи Вукове збпрке које су скушвене у двадесетим п трпдесетим годинама овога века. Вукова збирка упознала је светску литературу са српским народним песмама. Од 190 песама, које су у овој збирци, назива Вук већу половпну старијом (101 песма), мању пак млађом (89 песама). Старије су песме у другој, а млађе у трећој књизи. У последњим двема књигама су јуначке песме нашега века, на које се овом приликом нећемо обазирати. Ова подела са свим одговара, јер јунаци и догађаји, о којима се говори у другој свесци, живе и збивају се пре 1500. године, а онн пак у трећој свесцп у времену од XVI—XVIII века. Ова пак подела полази сада просветни гдасник 1894.

илн са свесне или несвесне претпоставке, да су ове песме у овом облику старпје; међу тпмнпје се јаснпје одредио појам старости т. ј. када су могле постатп ове песме у ономе облпку, у каквом су сада. Од како је Вук 1814. г. издао Малу српску песнарицу, почеше се јављати крнтпчке п естетичке расправе о срп. нар. песмама. У овим расправама наилазимо по правилу на критерпја стара и добро очувана, али с друге стране опет на критерија нова и рђаво сачувана Ова критерпја су мерило за каквоћу испеване илп запасане песме, још од веће су важности она, за ове илп оне варијанте једне исте песме. Сва крптерпја базирају на мање више свесној основној представи, да су песме врло старе. Није ни потребно дубље расправљати како се та представа тесно спојила са романтпчким обожавањем, које се јавља у почетку овога века спрам свега што је старо, п ако не смемо рећи, да је ова представа постала само V време ове нејасне романтике. Чини се, да и млађи истражввачи као: Јагић, Павић, Новаковић, Маретић и др. не могу мање внше да се опросте ове представе, па и онде, где су огледали, да што ближе старост одреде. Ово питање ие сме се бркати са пптањем о старости српске јуначке песме у опће. По нас је дакле с тога са свим ирелевантно, да ли ће се моћп доказати или не према којем грчком ппсцу из XIV, да су српске народне песме постојале и пре турскога доласка. Свакако се ништа не може рећи за садржину и облик тих песама За XV век немамо никакве сведоџбе да су се песме певале, а за XVI век не само да имамо најстарије песме — које су до душе мала обима и не баш особите садржине — него још за то и ондаш&и извештаји говоре. По Курипешићу знамо, да се већ у првој половини тога века у неким српскохрватским крајевима (Восиа и Хрватска) певају извесни јунаци, а он им и имена спомиње. Тако спомнње некога Малкошића, који је тим загонетнији, што је Курипешићу особито упао у очи („ уои Ма1ко8сћ1к2 Ши4 шап \че1 т Кгоа&еп ип<1 Вовмеп уоп зетеп гесШсћеп Тћа1еп зтдеп"), а у историји п нар песмама ее спомиње се нигде. Друго име може се доста поуздано идентиФиковати. Треће име Милош Кобиловић стоји у центруму народне историјске свести и јуначке песме у Срба Знамо дакле, да се његово јуначко дело н јуначка смрт певала исто тако 150 година иосле битке на Косову, као и 300 г. доцније. Узевши ово на ум оправдано је, ако закључимо, да су таке песме кружпле и у XV веку. Са свим је без доказа тврдња, да су у XV веку кружиле усмене ириче 48