Просветни гласник

366

о боју косовском, па да су се оне тек у XVI веку у песме претворнде. Узме ли се да.кле, да су у XV веку бплејуначке песме, даље да песме у другој свесцц Вукове збирке допиру до XV века паћапдаље, зар се може опда тврдити, да су ове песме по своме облпку п садржини једнаке с онпма у XV н XVI веку ? Одређеније гласи нитање овако: 1. Да ли су све песме, нлп бар знатан део, без икаквих битних промепа старе ЗООгодина? 2. Ако већ није тако, може лп се узети, да су бар неке песме у целинп мање више имале исти облик око 1500 г. као што су имале око 1800 г. када су записане? 3. Не осврћућп се на облик, може ли се узетн да оне песме мање више имају бар једнаку садржину с овима од 1800 год.? 4. Да ли је облик епских несама око 1500, не гледајућн на садржпну, био једпак с обликом у песмама око 1800 год. ? Позабавимо се најпре последњим питањем Јувачке српске народне иесме онаке, какве су у Вуковој и у свима доцнијпм збпркама, показују одређен, јасно нсказан карактер. То показује не само метрум, десетерац, него н особитп начин изражанања, сплна ерИће1;а огпапЈла, п сва појетска вештачка средства, која су се овде развила до тако сталнога тшшчнога облика, као што га видпмо у Омнра. Па п садржпном показују народне песме јединство схватања и представљања, и ако има овде разлике међу песмама историјским, као у четвртој п петој књпзи Вукове збпрке, н међу песмама легендарне и романтпчке прпроде, исто тако међу мухамеданскпм песмама, које су у Хермановој збирци. и међу песмама које показују хришћанскн колорнт. Пада јако у очп свакако мала разлпка у схватању п представљању оних песама, чпјп су јунацп из XVII века, и код оних песама, у којпма историјске усномене доппру до XIV века, као у аесмама о Краљевпћу Марку. При пстражпвању колико је нека песма стара, нећемо се пскључиво бавити садржином њеном, него п њенпм облпком у шпрем смислу речи. При том нам се одмах намеће пнтање, да лп је српска народна песма од увек имала тај одређени облнк п метрум, данашњп спољашњи н уиутрашњп облик језпка, данашњн начпн схнатања н представљања, плн ако то не, а оно да лн је бар око 1500 год потпуно нлн већнм деломбнла оволпко развпјена, као 300 г. доцнпје? На она три пнтаља не бпсмо моглн добпти ннкаква поуздана одговора, када бисмо код већине

песама упоредилн садржнну са њиховнм историјским подлогама, јер је врло мало песама, које би | у себн нмале доста исторнјске истине. Само у песмама о боју косовском можемо пз развпјања псторнјске традицпје тражити п изводити закључке о развијању садржине епске појези]е, јер те песме везује један нсторијски догађај, и оне су највшпе од свију сачувале нсторнјски карактер. Већина осталнх песама попајвише је нејасна. За јунаке којп се у песмама певају или исторпја не зна, нли ако пх п зпа, то не прнча њихова дела онако, како нх песме у романтичном оделу пзносе. По иравилу историјски догађај не само да је обвпјен романтнчношћу п чаролијом, него је често историјски елеменат са свим илп скоро елпмпнован, и што год читамо плп чујемо, то је прича и измишљотина. На основу онога, што се око 1800 г. певало о Краљевнћу Марку, браћп Јакшићпма п Змај-деспоту Вуку, не смемо никако нзводптп, шта се о њпма око 1500 г. певало. Исто тако не можемо у напред знати како се онда певало т. ј. какав је начпн нредстављања био у јуначкој песми у XV н XVI веку. Маретнћ нема нп најмање право када тврди (Кас1 97, стр. 76 — 78), да се она пажња, коју народна песма онако показује при опнсивању сјајна одела, оружја, домаћпх прнлика, може растумачитн одпошајима XV века, те би према томе цео начин приказивања пао већпном у XV век. Прво је његова премпса рђава, јер је слнкање н описивање чисто продукат певачеве Фантазнје и, колико се доказало, нада у најмлађу Фазу развпјања (упор. Бог. 98.99. од 1750. са Вук. III. 49 од 1800), а друго, његов закључак не може стојатн, јер полазн са једнога пункта на целпну. Исто тако не можемо у напред знати о спољашњем склопу језика, о метруму п др. Код метрума морамо бити већ н с тога јако опрезнн, што десетерац пмају не само млађе јуначке песме, него он већином иревлађује и у женскнм песмама, а код песама угарскнх Хрвата ретко ћемо нанћи на десетерац, јер је у њпма већином дванаестерац, понајвише и у лирским песмама, а у песмама епске пли полуепске садржпне свагда је редован. Како се пак у новнм песмама још од почетка прошлога века почео слпк јављатн, можемо закључпти, да песме без слпка у Курелчевој збнрцн падају бар у XVII век, што сведочн п тон н садржина тих песама. Како пак оне песме, које сам подуепскима назвао, носе у себи јасне трагове некадашње богатије епске садржнне, то се може узети, да је некада у јужној Хрватској морала цветати епска појезпја пре него што се