Просветни гласник

368

НАУКА И НАСТАВ а

II. Разгледајмо прво, шта се до сада писало и говоридо о овом иредмету. Један део ових песама издао је Миклошић (БепкзсћгШеп <1ег кајзег!. Ака(]ет1е Лег \У1ззепвсћаЊеп 19. Вапс! 1870.). У овој збирцп има од Миклошића кратак увод, у коме тврди, да су песме забележене у XVI и XVII веку спеване на хрватскоме језику, да је дуги размер у овим песмама специФичео хрватски метрум, те су према томе ове песме остаци хрватске епопеЈе. Миклошићев је закључак свакако ногрешан, јер се на основу три песме које показују особине језика хрватскога, и које су забележене на хрватском земљишту не може никако казати за толико пута већи број песама, у којима је језпк српски, да су оне хрватскога порекла и, као што Миклошић хоће, да су онда посрбљене, када су забележене биле. Тврдња та могла би важити само за оее три песме, и ако је још питање, да ли су у овима особине хрватскога језика. Много би било оправданпје већ у напред узети ове песме за српске, а тако исто и метрум, на основу језшса, који је у њима. У својој расправи „(ЈгаЛја ха з1оУШ8ки паго<1пи роеггји" (Ка<1 св. 37. 1876.) скупио је Јагић у седмоме одељку све историјске нодатке о српској јуначкој песми од XIV па до краја XVIII века, те се ту дотакао многпх питања у овоме погледу. Павнћ у својој расправи ,Магос1пе рјевте о ћоји па Козоуи §ос!те 1389" (1877) на стр. 5 и 6 тврди, да је дуги размер старији од краћега, да се млађи развио из старијега, те су с тога оба размера свакп у своје време колико српски толико и хрватски. Алп он никако не извлачп потпуне конзеквенције нз овога ресултата. Његово пстраживање о песмама косовским — овима ћемо се доцније позабавити — бави се само том задаћом, а не разбира за оне три песме, које у старој збирци говоре о овоме предмету, с тога и није дошао до права закључка.') Новаковић у својој рецензији на Павића (Арх. III. 1878 79) тврди без икаквих јаких доказа, да песме о косовској битци у старој збирци нису чисто народнп продукти, шта више кривн записиваче да су они песме ФалзиФНКОвали. 0 осталим песмама пак не говори ништа. Од много је већега значења Богишићев'марљиво написанп увод на почетку његове збирке. И ако су његове опаске п напомене врло добре, осоЈ ) Павићеву расираву »Вууе а1аге ћгуа^вке рјезте* у 47 свесцж Еа4а а на стр. 98 и даље превидео сам при писаљу ове расправе.

бито што се ти?е Формалне стране песама, то ипак није изнео позитивеих резултата, које бисмо могли примити. Његово естестичко мерило сувпше је строго п субјективно. Њему су ове песме мале песничке вредности, све су оне без икакве снаге и једрине, а више су увеле (увелост и нека млитавост). По њему су ти појави знаци опадања ове појесије. У саму сгвар не упушта се даље, те и не покушава, да критично-историјски расветли садржину тих песама. Напред смо већ споменули важну расправу Јагпћа ,0 југословенској народеој епопеји пре неколико векова" (Архив IV. 1880). Не ћемо дубље улазити у садржину ове духовите расправе, јер ћемо се доцнпје чешће на њу позиватп, а о појединим мествма п расправљатп. Најглавеије је, да се и Јагић не упушта да објасни или да расправља о самој језгри пптања. Његова напомена на стр. 217 , да се та појесија може бити задржала у племићкпм породпцама, које се из унутрашњости преселише у приморје, крије до душе у себи мисао, да је та појесија постала у унутрашњости. Еако пак опрезнп писац нигде ово директно не тврди, то наравно да још мање истражује, када се појесија развила и на коме месту. Знамо, да Јагић и данас ее сме да крочи напред у томе питању. П ако ова расирава не даје јасна ресултата, нити огледа да га даде, то ипак има ту еминентну вредност, што читаоца гони на размишљање, да и он покуша, не би ли могуће било доћи до праве истине, до чиста и јасна ресултата. Наравно да се ово само онда може постићи, када се све појединости детаљно проуче. Новаковић је у својој расправи „Последњи Бранковићп у историји и народном певању" (1886.) имао највише прилике за детаљно проучавање, јер се у трећем делу ове расправе опширно говори о песмама о Змај-деспоту Вуку и браћи Јакшићима, а ове су песме најзгодније, да у поједпностима покажу развијање епске појеспје. Први је део ове расправе врло добар, јер је у њој историјски материјал врло добро расветљен. Она места пак, где се говори о песмама о Змај-деспоту Вуку, имају у толико вредности, што је ту материјал скупљен, али то није методично-научничко истражпвање. И ако Новаковић има врло лепнх комбинација о песмама о браћи Јакшићима, то ипак опажамо овде код њега неко непоуздање и нејасноћу. Свакако је ова расирава много допрпнела, да се решавање овога пптања олакша, сама пак не покушава, да ово питање разјасни. Ово исто важп и за Мартићеву расправу „Козоузкј с1ода<1јаЈ1 1 јшшп и паго <1пој ерка" (Кас1 св.