Просветни гласник

КРИТИКА И ЕИБДИОГРАФИЈА

377

Овај проглед развитка Француске књижевне нритике, израђен поглавито по описима чувенога Француског јитерарног повесничара Иа. Тена (у великој множини писаца и цитата из њихових дела осем Тена често долази п име проФесора Е. Кранца), има ове главне одељке: предговор, глава I: метаФИзика, науке и критика (4 чланка), гл. II: ФилосоФНЈа, уметност и критика (15 чланака), гл. III: последице старих критичких појмова (8 чланака), гл. IV: старо друштво и стара критика (6 члан.), гл. V: ново поље (6 чланака) и завршетак, у ком је писац изнео: „закон о развијању старе критике" и „хипотезу о еволуцији књижевне критике уопште". Преглед геограФске литерахуре о Балпанском аолуострву за 1892. и 1893. годину. Уредио Др. Ј. ЦвијиК, проФесор Велике Школе („Дело" свеска 2., 3. и 4. аа 1 894. год.). Београд. парна радикална штампарија, 1894- — Велика 8°, стр. 82. Цена ? Овај богати приказ свега што је урађено за последње 2 године у широкој области геограФског испитивања балк. полуострва обухватио је 103 публикације (на српском и на другим јевропским језицима), распоређене у ове4групе:1. геограФске карте, 2. антропогеографија и псторијска геограФија, 3. путописи и 4. Физичка геограФија (заједно с геолошким расправама и неким метеоролошким посматрањима). У овом ваљаном послу уредник је имао и помоћника, којих је он приличан број за врло кратко време (тек је година дана, од како је дошао на катедру геограФије у Вел. Школи) умео прикупити око себе. Опширније су прнказани ови радови: МаретиЛева „Нмена река и потока", Вајгандови „01утро-УУа1асћеп", Далмација из дела (( Ое81ег.-ип§. Мопагс1пе хп \УоП и ВЈИ®, Јиречково „Рпгз1еп1ћит Ви1»аг1еп", ВслимировиИ а ({ На Комовима*, Алексићева „Мачва", Франићева „Орометрпја Личко-Гацкога височја", Л. Ванкова (( Шипчански Балкан", бечке Академије ( ,Извештаји комисије за испитивање источног дела Оредоземног Мора", Т. Фишера (( В1е зиЈоз^еигораЈзсће (Ва1кап-)НаЊ ]'пбе1", Ф. Балифа „Ег^ећшззе с1ег те1еого1. Веоћасћ^. ићег Тетрег. е1с. 1п Вовтеп и. Нег2е§о\ - та", А. Филиасона (( Г)ег Ре1ороппе8" и А'. Хартла (( ^а11с1е«уегте85ип» 1П Опесћеп1ап(1 л (све прпказао уреднпк Ј. Цвијић): — непознатога писца „Г^оуПЈахаг и. Коззоуо", Ј. М. Николајевића „Северна Стара Србија" и А. А"арачића (,Јп8е1 1^088111, 1ћг КНта е1с," (прнказао К. Ф. Ковачевић); — Ј. Цвијића „ГеограФска испитивања у области Кучаја у Источној Орбији", Г. Н. Златарскога „Геогр.-петрогр. описание на Ср"ћднл-Гора и т. д." и А. Ардајона ( ,Наррог1 зиг 1е 1гетћ1етеп1 г1 е 1егге <1е ХаШе" (приказао др. Свет. Радованоеић); — Хр. П. Константиноеа „Краитето 1 »абект. вв Родопскит!; планини" и К. и X. Шкораилова (( С'ћвероисточпа Бглгарил вг геограФ. и археолог. отношение" (приказао А. ЈотиА — Ј. Грунцела (( 8а1оп1сћ1, зете соттегс. Уег^ап^. и. 2икипГ1" (приказ. Б. II.) ■ — непозн. писца (( Бап<18сћаГ1еп 1П Хеи-Оез1еггеЈсћ" (приказ. Ј. Ердељановић): — В. Бсрара „Ба ТигциЈе е1 ГћеИепЈзте соп1етрогат" (приказао Вој. СимоновиН) и т. д. Сриска Краљевска Академија. Сиоменик XXIII. — Раншд-Беја Исторпја чудноватих догађајау Београду и Србији. Књига прпа. С турског превео Д. С. Чохаџић. У Београду, државна штамнарнја Краљевине Србије. 1894. — На 4°, стр. IX и 94 и 1 лист. Цена 3 динара.

Превод овога турског списа (штамп. у Цариграду 1 874. г.) издала је наша Академија као грађу за нашу новију повесницу (од г. 1813. до г. 1 862.1; цео спнс је удешен као разговор између два брата Турчина: Ак'л-беја и Нак л-беја, чије је речи писац — Рашид-беј — тобоже само слушао и верно ставио на хартију. Испред самога превода има као предговор „0 овој књнзи и о писцу њену" од Ст. НоваковиНа, коме је Академпја повернла да надгледа штампање. А после свршеног разговора штампанп су (од стр. 80. до стр. 91.), као ( ,Прилози*, трп султанска хатишериФа (од септ. 1829., од 3. авг. 1830. н од новембра 1 833 ) у српском преводу п „Устав Књажевства Србије", утврђен хатишерифом од 10.12. декембра 1838. године. Накрају књизц је додат регистар (6 стубаца) и означене 44 турске речи, које у књизи нису превођене. Сриска Краљевска Академија. Саоменик ХХ1\. — Србпја у ГОДИНИ 1884. Писма гроФа Боа-леКонта де Рињи министру иностраних дела у Парпзу о тадашњем стању у Србијп. Приложио Стојан НоваковиК. Бсоград, штампано у државној штампарији Краљевине Србије, 1894. — На 4°, 2 листа и 64 стр. Цена 2 динара. У предговору је г. Новаковпћ рекао коју више о писцу ових извештаја, грофу Боа-ле-Конту и о карактеру овога посла његова. Самих извештаја има 8 (од 1. до 14. јуна 1834. г.), од којих су најопширнији I. (о нашим устанцима 1 804. и 1815., и о Портином признању и утврђењу управне независности у Србији 1830. и 1833.) и VIII. (о виђењу с кнезом Мплошем у Крагујевцу, о седницама српске Народне Скупштине 1 834. и о Кнез-Милошеву нацрту земал>ског Устава). У ((Додатку* су штампана 3 прнлога I писму: Ферман упућен паши и кадији београдском, од 3 авг. 1 -30; берат о наследству кнеза Милоша, п Фермап упућен кнезу Милошу, од нов. 1833., у српском и Француском преводу (први и трећи прилог слажу се с 2. и 3. у XXIII Академијину Споменику). У „Поговору" је изнесен садржај нештампаног службеног Зборника нашега министарства иностраних дела (документи о међународним правима Кнежевине Србије од године 1812. до г. 1877.). Српска Синтакса Написао К. Миленовић. (на левој натписној страни' Сриска I раматика Написао К. Миленовић. VI. Синтакса) Ниш. Прва нишка штампарија Ж. Радовановића. 1894. — Мала 8°, стр. 154 и 3 листа. Цепа 1,20 дин. Књига је написана, како се вели у предговору (без натписа), поглавито ,,за оне који су српску синтаксу учили по књизи г. Новаковића", што ће рећи — како се дал>е помиње — за учитеље основних школа н оне ученике средљих школа, који су већ изучили синтаксу г. Ст. Новаковића. Зашто баш само за њих — писац не каже, ннти се то садржајеи ове књпге може објаснити. А она нма ове одсеке: 1. Пристуа, у ком се говори о састојцима (главннм и споредним) просте реченице; 2. Део арви, у ком се говори о речима „по врстама њиховим" (уз прндеве и о роду и броју), н 3. Део други, у ком се говори о облицима, и то: а.) „номиналним" (7 падежа без предлога и падежи с предлогом) и б.) „глаголским" (9 простих глагол. облика). У овој дакле синтакси нема ни помена о врстама реченнчним, о питању и одрицању, о реду речн и реченица, о интерпункцији; о конгруенцији говори се нешто у чланцима о роду и броју, о споредним пак или подложним или, како их писац назива, „привезаним" реченицама — у чланцима о прилозима и савезима, а о сложеним глаголским облицима — у чланцима о I. глаг. придеву и о неодр. начину.