Просветни гласник

378

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

ПРОСВЕТНИ

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи ,,Пр. Гласнику") ХУ. Листак из историје руских универзитета. — Александар I. н мистицизам. — Св. Алијанција и основи нове наставе. — Реакција на Западу. — Ироји руске реакције Руљпч п Магњицки. — Хајка на уџбенике. — Ученр комитет. — Знање треба да се оснује на вери. — Руњичева критика јестаственог цраваШколске књиге иду у творницу за прављење хартије. — X јка на универзитете. — Руски ђаци враћени из Германпје. — Русији су идеал ■Ј .ранцуски универзитети' пре револуције. — Магњицки прегледа казањски универзитет. — Шта он НЈђе у њему. — Ђаци ништа не знају о закону Божјем — Докази да су проФесори неморални. — Рђаво владање ученичко. — Мзгњицки предлаже, да се универзитет затвори. — Влада му даје пуну власт, да га преобрази у религиозном духу. — Зашто Магњицки отпушта професоре.' - Магњицки наређује, да се спали књижница казањске гимназије. — Забрана, да се штетне књиге из универзитетске библиотеке не издаду на читање ни професорима, ни слушаоцима. — Нов поредак. — Ученици се деле на три разреда. смештена у три одељена спрата. — Како дан пролази. — Казне. — Затвор са сликом Страшног суда. — Наредба, да се избаци из науке све, што се не слаже са св. књигама. — Надзор над домаћим животом наставничким. Забрана, да проФесори не смеју пити вина и ракије. — Руњичева ревизија петроградског универзитета. — Шта је Руњич нашао у предавањима некојих проФесора' — Кочнјашко понашање његово на конференцијама. — Срамни призор с проФ. Гаљичем. — Наредба, да се професори даду под суд за злочине. — Скандал. — Писмо грофа Уварова императору. Магњицки циља на министарску столицу. — Његов убилачки наставни план. — Његове интриге. — Победа православља.Министар Шишков. — Иад Магњицкога. Док универзитети на, Западу броје четири и пет векова, најстарији у Русији, московски, има 139 год , а петроградски 75. Већ из тога се види, како је внше образовање код Руса врло младо. Руски универзитети су растиње, пренесено по скупе новце из културних јевропских крајева. Невични неговању те драгоцепе биљке, Руси доведоше вртаре из постојбине њезине, већином из Немачке, а и сами се туда упутише, да се на месту упознаЈу с културом јој. Инострани проФесори, позвани у Русију, и руски младићи, ученици западних универзитета, одржаваху везу међу младим руским свенаучиштима п средиштима вишег образовања код иросвећених јевропских народа. Отуд је обличје руских универзитета налик на обличје старијих им другова на Западу; отуд у њих заједнички дани славе и напретка, којима на смену долажаху времена назатка и мрачњаштва. Ишчупаћемо један мрачан лист из историје њихове 1 ); по огњу, што је некад обухватио казањ') Види: А. С. СкабичевскШ, Очеркг историш русскоп цензурш, Спб. 1892, главу седму и десвту.

К0ВЧЕЖИТ1

ско и петроградско свенаучиште нека читалац суди о недаћама, које је поднела виша настава у Русији. * * * На руском престолу седи глава св. Алијанције, Александар I.; у осталим странама јевропског копна владају мрачњаци, као и он Светлост ишчезава, ваздух је загушан. Револуција, изметнута у деспогизам, и наполеонски ратови изазваше у нижим друштвеним слојевима ослабелост и равнодушност, у интелигентнима — разочараност и очај, а у в.1адама пробудише папичан страх за опстанак. Успостављају се не само свргнуте династије, већ све, у што се сумњало, што се иорицало и исмевало за последњих 50 година. Док клерикали и језујити маштају, како да се Риму поврати господотво над народима и краљевима, романтизам остварује у књижевнссти средовечне идеале, по којима се кроје заставе национа.шзма, са девизама Фантастичне ирошлости. Затро се траг скептицизму и слободоумљу, гим одличјима сваког просвећеног човека из виших кругова прошлог столећа; место њих избија крајна им супротност: екзалтација и мистицизам. Свуда се јављају пророци, људи свети и видовити, свуд се оснивају религиозна удружења. У Русији дејствују разни чиниоци назадњаштва. Ту су протестантски проповедници, ту су језуити, које штити на двору, и чије учење шири међу руском аристокрацијом сардински посланик, гроФ де-Местр Њихов утицај је огроман — руске госиође презиру православље, руски младићи прелазе у католичанство. Реакцији у рог духају и масони; гоњени у срошлом столећу, као заштитници напретка и слободе, они су сад н .1 влади, јер сад гоне књижевност и науку. Мистицима ва челу стоји Александар I. То није више онај слободоумни владалац, којега беше стид, да се потписује самодржац Русији, онај, што уништи тајну канцеларију, ту врсту инквизиције, и, основа министарства, што сневаше о конституцији. Он сам тврди, да га је 1812. година изазвала на нов живот, да га је променила, препородила. Некад одушевљени ученпк енциклопедиста вели, да му је васнитање оставило пустоту у душп, али да га је иожар Москве озарио, а суд Вожји, извршсн на бојним пољима, да му је загрејао срце верском топлотом, досад неосећеном. Од тога доба он је по-