Просветни гласник

380

ШОСВЕТ1Ш КОВЧЕЖИЋ

* * * Међутим, живот ле бегпе још са свим угушен, и мрачни облаци реакције натуштаваху се све више на јевропском видокругу. Национални покрет у Немачкој, тугендбупд, вартбуршки скуп, убиство Коцебу-а 1819. год., атентат апотекара Леспнга на председпика Ибла. и напади на Јевреје — све то не давашс мира онима, што управљаху судбином Јевропе. Да доскочи злу. Аустрија сазива представнике немачких држава у Карлсбад на тајну конФеренцнју. Душа је скупу Метерних. КопФеренција обраћа главну пажњу на два битпа просветна оруђа, која по њезину мишљењу чине револуцију, на штампу и у ниверзитете, и предлаже: да све владе назначе нарочите чиновннке, којп ће добро пазпти на унпверзитетска предавања и мотрити, како се професори владају у друштвеном и приватном животу. Владе се упајамно обвезују, да ће одмах отпуштати из сл^жбе све наставнике, који штетнс утичу на омладину, и да једна држава неће дати место проФесору, истерану из службе у другој. У универзитетима не сме бити нпкаквих тајних друштава, и сваки члан њихов губи право на чиновничко звање. Ђак, искључен из једног свенаучишта, не може бити прпмљен ни у коју другу немачку школу те врсте. Цгнзуру треба појачати и издати једнаке цензурне законе за сву Немачку. Руска влада почиње делати у истом правцу. На позорницу јавног живота искачу двојица славпих мрачњака, представника последњих дееет годипа владе Александра I..: Руњич и Магњицки И ако обојица сл; же једном богу, први није као други. Руњич је бивши гардиски наредник из другог, тамног периода царевања Катарине II., човек ограничен, пезналица и, као такав, читавог свог века назадњак из убеђења. Магњицки је друкчи. То је хамелеон. који с идеалном доследношћу исповеда ону веру, која је данас у снази, да сутра отворено устане против ње, ако види да ће друга доћи, Свршпв моековскн упиверзитет, он отпутова у иностранство, посети Беч, и нађе се у Парпзу у доба Револуције. Из Француске ирестонице Магњицки се враћа као присталица крајњих идеја он носи јакобинску палицу с натписом на сребрну листићу : АгоШ Ле I' ћотте. У време Комитета јавмог спаса то вам је искрен англоман и човек конституције, а после тилзитског мира — велики поклоник Наполеонов, десна рука државника Сперанскога и радник над слободним реФормама прве половине владавине Александрове. Кад Сперански паде у немплост, Магњицкога послаше, као опасну личност, у Вологду у заточење, где проведе од 1812—16.

год. али не клону духом. Кад му се даде прилика, да опет ступи у службу, није се гнушао никаквих средстава, само да начини каријеру. се је клањао и улагивао вишима, пљувао је на своју прошлост, и тнко пањкајући, сплсткарећи и погказујући, поста вице-губернатор у Ворбњежу, начипи се мистик, подвуче се под кожу кнезу Гаљицину, који га постави за члана Главне школске унраве и Цензурнаг комитега Уза све то додајте врлО примамљнву спољашност, висок узраст, плаве, умне очи и заношљиву реч, и пред вас ће иза1ш ТартпФ, утеловљен идеал тог дволичног, шпионског и Фарисејског времена.' Реакција се прво окоми на уџбенике. Држећи, да је~ Главпа школска управа заједно са цензуром слаба да мотри за наставом, кнез Гаљпцин основа Учени комитет, полупедагошку, полуцензурну установу, стављајући јој у задатак, да разгледа школске књиге и да даје свој суд о онима, које се подносе минпстру у разним приликама Пре но што одобри какву књигу, Учени комитет треба најстроже да пази, е да ли је у њој сачувано тесно јединство међу знањем и вером. Из тога разлога, из књига о наравственој философији и спекулативном законодавству могу се пропустити само оне, у којима ое не дели нар;>вственост од вере; дела пак, која уче некој врлини, а ио указују на једини јој извор, заједно с теоријама о јестаственом праву и о првобитном стању, у ком је човек, тобоже, као животиња, да се избаце. Учење о првобитном стању човекову може се излагати само као претпоставка, чију неоснованост тре<'а ученицима добро нредочити и којом се ваља служити, као што се геограФија служи линијама на кугли земљиној, да згодније израчуна времепа и растојања. Историски уџбеници треба, колико је могућно, да проповедају о јединству у иоторпји, указујући, како је човечански род постепено познао Бога, и дајући верну синхронистику са св. књигама и црквеним епохама. Из предавања јестаствених наука да се избаце сва ташта домишљања о постанку шара земљина и о превратима његовим. Физика и хемија нека шире корисна знања без сваке мешавине охолог ФИлосиФирања, штетна по истине, које не потпадају под опите. У уџбешше Физиологије, патологије и упоредне анатомије да се не поткраде учење, рушилачко по духовно достојанство човеково, унутрашњу му слободу и веру у будући живот. Разуме се, да Ученом комитету, с таким наредбама, не би ништа по ћуди, те поче све избацпвати и уништавати. Год. 1820 управник лицеја у Царском Селу, генерал Енглхарт, упути молбу