Просветни гласник

381

на министра просвете, да може поднети цару један примерак Куњицинова уџбеника Јестаственог ирава. К0 Ј И је баш онда изашао из штампе. Гаљицин посла књигу Ученом комитету, где је академик Фус препоручи, ну кроз неколико дана Руњич изнесе пред Главну школску управу своје мишљење. »Та сва књига, гшсаше некадашњи наредник, није ништа друго, до опширан зборник права, приписаних некаквом јестаственом човеку, и тврђења, са свим противних учењу св. откровења. Голим начелима некаквог непогрешног разума одаје се ту признање, као јединој законитој мери, да се провере побуде и радње људске. Ту се тврди, да нема самосталних истина, по којима би се дао одредити појам о добру и зду, о допуштеном и недопуштеном. Ту се говори о неком унутарњем чувству, које је налик на савест. Ту стоји, како се људи, да достигну опште цељи, скупљају само путем договора, јер нико нема права у почетку, да нагони друге, да желе оно, што он жели, и да раде у оном правцу, који им је он назначио. Ту се допушта наложништво и назива се браком, закљученим на неко време; по правним начелима такав брак није незаконит, само је од некуд протииан некаквој наравственој природи човеково'. ПараграФ 306. признаје родитељима власт над децом једино зато, што су дужнп васпитати децу; а \ 310. одређује време, докле траје таква власт : она треба да се умањује док са свим не ирестане, кад деца, опасав се снагом и разумом, буду у стању да ноступају како нађу за добро; тада их родитељи нису дужни више васпитати, а деца излазе испод власти њихове. Високо биће таког јестаственог човека узаима то право о браку, о родитељској власти и о дечјем покоравању — од немуштих животиња! Такав је тај човек! 11 узвикује Рунич и пада у декламацпју: »Зао дух таме кружи над веселеном, напрежући се, да мрачним крилима својим заслони смртнима светлост истине, која нросвећује и озарава сваког човека на свету. Сматраћу се за срећна, ако ишчупам ма и једно перо пз црног крила противника Христова. а Такви су мрачњаци! Називајући светлост тамо М ј и ширећи таму, они верују, да служе Христу — светлости. Чланови се у већини одмах сагласише с Руњучем. Главна школска управа не само што не признаде, да је књига достојна, да се поднесе цару, већ, забранив даљу јој продају, нареди, да ое одузме из библиотека и од оних, што су је купили, и да се уништи. Сем тога, дело Куњициново учини, да влада обрати пажњу на тај предмет. Управа запоцросветни гдасиик 1894.

веди свима вишим школама, да јој поднесу уџбенике јестаственог права, писане или штампане, да би се начинио за све заводе један, основан на поштовању вере и државног поретка. Ну Магњицком и Руњичу и то беше мало: тврдећи, како је потпуно доказана ништавност те, тобоже, науке, они предлагпху, да се одмах забрани предавање јој у свој држаои. Из школа беху избачене многе књиге, као: Свеоашти морал или дужности човекове, основане на ирироди му. У том уџбенику Руњич нађе потпун систем незнабожачког веровања и законик таште наравствености; за тим Нацрт метафиаике упив. проФесора Лубкина, као основач на разуму и на откровењу; па Логичне иоуке за разлику истинитог од лажног увив. проФ. Лодија, због врло опасних рушилачких начела. и т. д. Зао удес не мину ни Књигу о дужностима грађанина и човека, која се употребљавала у народним школама од 1783. год., и коју неки приписују великом педагошком реФорматору за царице Катарине II. ученом Србину Јанковићу-Миријевском, а други самој царици. Један члан Главне шк. управе нађе, да је деци непотребно читање ,о дужностима грађанина и човека, основаним на увек слзбим философским начелима." Услед тога, министар просвете нареди, да се сви примерци те књиге покупе и да се, по 50 коп. за пуд (40 Фунти), продаду у творницу за израђивање хартије, с тим, да се Фабрикант обвеже, „да их неће ником раздавати, већ да ће их једино пустити у воденицу." Место те књиге Учепи комитет издаде налог, да се у школе уведе читање из јеванђелисга Комитету се не допадоше чак ни прописеви. Разне морално -ФилосоФске изреке у њима беху такође замењене изрекама из јеванђеља. * * * У исто време предузимају се најсгроже мере против универзитета. Пошто се „мрска ФилосоФија", на коју Руњич и Магњицки толико викаху, ширила из Германије, требало је, пре свега, оградити руску омладину од штетна утицаја немачких просветних завода, а особито оног у Хајдлбергу. „По слободоумљу тамошњих наставника, који уче револуционарним начелима и проповедају атеизам, као и по духу бујности и разврата, којим су напојени ученици му, хајдлбершки универзитет најопаснији је у свој Германији. Зато и јест жалосно, што се од 84 младића, послатих из балтиских губернија у иностранство, да доврше образовање, налази око трећина у Хајдлбергу." Услед таког извештаја министра иностраних дела, ришки (Рига) губернатор 50