Просветни гласник

383

Јаковкин мораде наместити четири унив. војника са једним нижим чином, да сву ноћ чувају стражу; сутрадан, грађански губернатор носла пристава, да прекрати неред." Студенти се тако непристојно понашају, да, нарушавајући мир, шире саблазан и у цркви, док служба траје Год. 1812. молила је градска полиција, да им се ускрати, да не пуштају по граду ватромете; 8. јула 1816. пијани студенти избише ноћну патролу ; 8. септембра 1814., кад је надзорник ноћу улазио у унив. врт, неки људи, подметнути од студената, сташе се бацати на њ камењем и лонцима, пуним стакла и разне нечистоће, и ранише га у главу и у раме; 26. јуна 1815. студенат Б. истукао је копривом кћер унив. војника у истом врту, и т. д. С обзиром на све те нереде. Магњицки предложи : пошто је казањски универзитет нарушио сва дарована му права и, тим самим, раздерао акт којим се оснива — да се уништи. Ну влада не пристаде да на тако радикалну меру, већ, преко Главне школске управе, по највишој заповести, нареди Магњицком: 1) да уведе у универзитет предавање богословског и хришћанског учења, и да постави за проФесора тога предмета које духовно лице; 2) да разреши неке наставнике са свим од дужности, а некоје да премести на друге катедре, с обзиром на подобности им; 3) ради економског, полициског и наравственог надзора, да назначи нарочитог чиновника под именом директора, као што је то већ учињено у петроградском свенаучишту; 4) да поднесе нацрт за оснивање друкчих гимназија. Црни дани спремаху се великој школи казањској. * * * Магњицки је ликовао. Као оно Иван Грознп кад се је латио, да искорени издајство из Русије, тако и он, са скоро неограниченом влашћу у рукама, пође на славно дело, да рашчисти казањски универзитет. Не би му доста, што одмах отпусти једанаест проФесора „као непоуздане или са недостатка у знању,* већ, кад га коначно утврдише за куратора, прегну, да истреби зло из основа, те стаде протеривати све наставнике, о којима се је ма и најмање сумњало, да су либерални. Прва така жртва његова беше лектор немачког језика, Лајтер. Из списка предавања за 1820 — 21. школску годину видело се, да је Лајтер смерао, да по Хелстретовој хрестоматији упозна своје ученике са ремекделима немачке књижевности. Ну Магњицки нађе у тој књизи многа, по младеж штетна места, као

н. пр. оно о Фридриху Ве.шком; „Он не прими вере праотаца својих, нашав у њој многе несаобразности, са којих му се учини досгојном презрења, и открив у поштоваоцима јој и учитељима разне ругобе и пороке, подобне, да пробуде одвратност и према самом систему/' »Избор тако рђаве књиге, писаше Магњицки министру, очпгледан је доказ, да се на Лајтера није уздати, па зато, част ми је предложити вашој светлости, да се отпусти. А пошто он држи и пансион за б.тгородну децу, држим, да би требало затражити мишљење од директора, могу ли ти ученицн и даље остатн без штете код таквог наставника V Лајгера одмах отпустише из службе, одузев му и право на држање пансиона. Сличан удес задеси и проФеоора јестаственог права, Солнцева. Магњијдкн исписа из предавања му неколико места, и носла их министру са својим опаскама: „Сваки је човек, учи Солнцев, властан употребити силу у одбрану свог права против неправичности, јер ова не само што смета његовој, већ и општој слободи, немогућној у неправди. ,)Само великом философу Канту беше дано, да утиче на јестаствено право. Он му основа и одреди суштину, признајући, да је практичан разум законодавац слободи, општи извор науци о моралу и јестаственом праву. в Религија је практична представа нашег одношаја према Богу, а верскаје слобода, у правничком смислу, власт, да поступамо саобразно са својим религиозним убеђењима. Примедба Магњицког: Та три \ потпуно руше све друштвене и црквене основе. „Свако друштво оснива се на договору сједињења (рас1;ит итошв), јер оно постаје, кад се сједине многе воље, да се достигне општи циљ. Примедба Магњицког: Наставак потпуно револуционарних начела. „Брачна права равна су као и дужности; у својству брачног савеза нема узрока, да једној половини припадне главна власт над другом, ако о том није ништа одређено у договорима. Примедба. Магњицког: Жене, покоравајте се мужевима својим као Господу, јер је Христос глава иркви; па као што се црква покорава Христу, тако и жене нека се у свему покоравају мужевима својим. (Ефес. гл. I., ст. 21 — 23). »Црква је друштво, сједињено ради друштвеног богослужења. По својој $рироди црква је равно друштво; нико у њој нема првенсгво пред другим. Примедб а Магњицког: Т. ј. република!