Просветни гласник

884

»Грађанин има сва права на своје тело и на силе своје, ако их не употребљује на зло, и тиме не наноси праве штете својим суграђанима и држави. Примедба Магњицног: Оправдање самоубиства. „Рат је стање трајних насиља. Примедба Магњицког: То је деФиниција разбојништва, а не рата*. Оолнцева, ио жел>и Магњицког, не само што лишише службе, већ му забранише да предаје и у приватним заводима, Истасудбина постиже ускорои почасног члана, Француза Грегуара, зато, што је у Конвенту гласао за смртну назну Луја XVI. Универзитетски савет нађе, в да је противно не само правди. већ и пристојности, да свенаучишту припада учесник оног страшног злочина." Куратор написа то исто у Петроград. Изагнав све либералне проФесоре, Магњицкп се дохвати унив. библиотеке, и избаци из ње свс књиге, заражене штетним духом. Разгледав књижницу казањске гимназије, он поштеди у њој са*:о два дела: БгоИ Ле 1а диегге е1 Ле 1а ра1х раг бго1;ш8 и Бе V б&исаНоп риђИцие ргорге а 1а јеипе поШезае, а остала нареди, да се спале. (Огањ Сп их без сумње прогутао, да се не нађе члан упрапо Дунајев, те их не сакри по шупама). За тим издаде налог, да се многи списи из унив. књижнице не дају не само слушаоцима, већ и проФесорима, и ако се ови позиваху на дато им право, да могу добивати књиге без цензуре. Најзад, за све времс његове управе, за свенаучиште не беху набављена никаква учила, тако да су се наставници непрестано жалили, како им не достају многе справе, потребне за предавање. По успевању и владању сви слушаоци беху подељени у три разреда: у одличне, сумњиве п стављене нод ванредни надзор. Сваки је разред био смештен у одељити спрат, и одликовао се је од другог чак и у трапезарији особитим натписим^ над столовима. Дан је пролазио овако: Ујутру, у пет часова, послужитељи звонцетом буде студенте'), који треба за дес.ет минута да су обучени, и, наместив своје постеље, да стоје крај њих. чекајући надзорникова помоћника. Долази кратка молитва, после које их инспектор, разгледав им одело, косу и обућу, води у трапезарију. Ту један из одличних студената чита каноне, а за тим со почиње доручак уз читање св. Писма. У осам часова сви иду у г.завну дворану, а отуд, у пратњп ') Студенат значи код Руса: слушалац виших школа (универзе, технике и т. д.).

старијих, двоје по двоје, на предавања, где је сваком одређено место. Дежурни адјункат, инспекторов помоћник, инспектор, ректор и директор улазе један за другим, да прегледају слушаонице. У подне скупљају се сви поново у дворану, откуд улазе редом у трапезарију, где ручају у дубокој тишини, слушајући Јеванђеље. После обеда дозвољено им је, да се мало прођу у вргу и по дворишту. Долазе опет предавања, па ужина, а после вечерње молитве свак леже, и кроз дееет минута, назначених за свлачење, гаси се светлост у читаву здању. Онда се почиње ноћни надзор: по два војника шетају се до зоре по ходницима свакога спрата, а дежурни инспекторов помоћник улази неколико пута у току ноћи, да прегледа спаваће собе. Кривице су подељене у три врсте: у лаке, тешке и рђаве навике. У првом случају, студенат добива приватну или јавну опомену, а за преступе друге врсте, гладује у соби по неколико дана. Затвор или, како га Магњицки назива, соба за уједињење — то је најтежа казна. Ту није никаква намештаја, сем дрвеног стола и клупе; врата и прозоре затвара железна мрежа, над уласком стоји згодан натпис из св. Писма, на једном зиду виси Распеће, а на другом — слика страшног Суда. Студенте, који допадну такве казни, називају грешниг^има, и за све време док су у затвору, другови им моле се Богу за њих. Ну Магњицки имађаше у рукама још једно, најљуће средство: он би без суда давао у војску ђака, који му се не допадне. Надзор над студентима тако је строг, да им је забрањено не само да посећују познанике, већ и да иду, без надзорникове дозволе, из спрата у спрат. Лица са стране могу похађати универзитет само празником, са картом од унив. управе, и говорити са слушаоцима у општој дворани, у надзорникову присуству. Сваки слушалац добива сведочанство о владању, у којем су оцене из карактера му, побожности, из начина мисли и понашања, као и о том: да ли је био кажњен ? зашто ? и чиме? Строга рука дисциплине стегла је такође и проФесоре. Ма коју науку предавали, сав колики им труд мора водити једној мети: засађивању побожности у младе душе. То се тражи чак и од наставника математских, јестаствених и медицинских наука. Упуство Физико-математском одсеку гласило је, да проФесор јестаственице треба да напомиње слушаоцима, да је ооширно царство природино, ма колико нам изгледало премудро и недокучно у целини својој, само слаби отисак оног вншег поретка, који нам је намењен после овог кратког живота: проФесор астрономије нек им укаже премудрост твор-