Просветни гласник

885

чеву, нацртану пламеним писменима на своду небесном, и дивне законе небесних тела, откривене човечанском роду у седој давнини; а проФесори медицинских наука нека предузму све могућне мере, да одврате оно заслепљење, у које падоше многп из најславнијих доктора: дивећи се изврсним органима и законима нашег тела, они утонуше у погибаони материјализам баш из разлога, згодна да најбоље открије мудрост Творчеву. Зато треба студентима уливати, да се лечничка вештина не дели, по св. Писму, од нобожности; да доктор атеист никад неће изаћи из круга физичких појава; да је лекарско звање, само по себи, без духа хришћанске љубави и милосрђа, прост занат, особито кад се врши ради цигле користи, и то занат у толико нижи, у колико је виша и поштовања достојна медицина, обасјана вишом светлошћу и окренута човечанству на добро. Према проФесорима понашао се је Магњицки уопште веома самовољно: од њега је зависило, да их остави у дуншости, или, нашав у раду им „штетан правац, противан истинској побожности," да их отпусти. 0 правима унив. савета није могло бити ни речи: све се радило по вољи Магњицког, чијој се ћуди већина наставнпка старала, да што боље угоди. ПроФесорима обладаше интриге, шпијунства и потказивања у највећој мери. Многи од њих не нмађаху никакве научне квалиФикације, дошав до катедре благодарећи заузимању велике господе, којој се куратор удварао: други беху иностранци, настањени недавно у Русији. Па не само друштвени, већ и породични живот наставнички потпаде под строг, срамотан падзор. „Мотрило се је, прича Лажечњиков, да проФесорп не пију вина и ракије. Некоји од њих, људи умерени, али свикли пред р\ чком на чашицу мученице, шиљали би прво слугу на стражу, и тек онда, презајући од сваког шушња, отварали би орман, ком се у дубљини скриваше страшно пиће. Једном наставнику прописа лекар разблажено вино, а нечиста сила баш му онда донесе директора у посету. Вино би запечаћено, а доктора, што се је усудио да пропише такво лекарство, узеше на окг заједно с проФесором. Здравице на свечаним унив. обедима не напијаху се више шампањцем, већ пићем од меда. а * * * Свршив с казањским свенаучиштем, Магњицки дође у престоницу и, као члан Главне школ. управе, поче ковати против петроградског универзитета. Блогодарећи њему, слична судбина задеси 1821-ве го-

дине и тај просветни завод, у другој години опстанка му. Улогу џелата одигра Руњич, члан исте Управе, куратор нетроградског уџбеног округа и покорно оруђе у рукама Магњицког; а као жртве падоше: проФесор опште псторије Раупах, исторпје филосоФије Гаљич, и проФесори статистике Херман и Арсењјев. Не прође ни две недеље, како се почеше предавања, а Руњпч већ оптужи Управи младо свенаучиште, како се у њему предају ФилосоФСке и историске науке у духу, протнвном хришћанству; а у студенте како се укорењују идеје, убилачке по друштвени поредак и благостање, и указа на она четири проФееора, изнесав пекоја места пз предавања им. «У монархији, учи проФ. Херман, сва је власт сједињена у једном физичном лицу, монарху, којп је, као Бог, један и свемоћан на земљи — то је њезина драгоцена страна. Монарх може чинити свом народу безгранична добра; жалосно је само, што то место не заузимају анђели, већ људи, жалосно је, што оно пада у наслеђе људима разних каракгера, па што један подигне, други сруши после смрти му." Или : „Кад влада умножава банке, поданици држе, да ће она једном платити за њих, и га вера у добру вољу њезину подржава цену новчаницама у држави. Наш трговац клања се, што асигнација вреди, на пример, пет рубаља, а иностранац гледа на то другим очима. Он вели, да та хартија вреди само 1 1 рубље, јер је код нас пуштено четири пута више новчаница, но што је потребно, па зато смо у стању и нлатити само четврти им део." ПроФесор Арсењјев проповеда то исто. „Народ је био пре владе, вели он, па зато је важнији од владе, и ми морамо говорити о њему, као о најважнијем предмету.* Он такође тврди, да је монархија најбољи облик владавине, само што од ње долази по каткад зло место добро. То је Енглеска увидела, па је нзабрала најбољу управу. 0 тајној полицији говори проФесор, да је она, у основи својој, врло корисна; „ну будући оруђем деспотизма, да је ужасна и штетна по саму државу. Плате њезиних чинивника скупо стају; а иомоћу ње нарушавају се чак и захтеви човечанских права Она сеје раздор и неповерење међу грађане." Његово мишљење о наметима није боље. „Задубив се у државни склоп, учи оп, и у одношаје поданичке према влади и обратно, видећемо, да су намети иеопходни и да показују, да држава стоји на неком ступњу образованости. Ну намети су штетни, јер штетно ј утичу на насељење, на индустрију и просвету, и уопште на пародно благостање. Јер кад су герети