Просветни гласник

388

част заводу, основаном Вашим Велпчанством, да се мирним студентима, не би ли се побунили, прети солдачијом, да се страше тамницом и Сибиријом, само да им се изнуде разне циничне заклетве; ако ; се још опоменемо, да је све те скандале надмашио начин, којим се поступало на универзитетским конФеренцијама, где би поругано све до човечанског достојанства: бићемо, без сумње, у праву да се запитамо, откуд та ннказна острвљеност, наперена иротив професора, да слободно и законито исказане одбране њихове не дођу до престо.т Вашег Величанства? Нашто толико злобе и аукавства, да се оптужени лише законитог пр.-^ва, датог им Вашим Величанством ? Оии тражише дозволу, да докажу, да не само што не признају за своја и не одобравају она превратна учења, о којима се говори у питањима, већ да ни у текама, ни у предавањима њиховим нема ништа ни налик на то. И шта им одговорише? в Да је то бунтовничка молба, и да они могу захвалити једино иредседниковој великодушности, што их не уведоше у дворану међу жандарима са голим тесацим;!.« Кака је то парба, Господару, којој требају таква средства, да се добије ?* Горе се тргоше. Министарски савет, слажући се са Гл. школ. упривом, да је учење оптужених проФесора, по исписаним местима из предавања им, шгетно, нареди, да им се да потпуна слобода, да наведу све што могу у своју одбрану, и да се оснује нов одбор, који ће разгледати одговоре им. У њему не беше ни Руњича, ни Магњицког. Влади није ишло у рачун, да срамота пуца по свету, па Одбор није ни хитао, или, боље рећи, није ништа ни радио, живећи на хартији, док га цар Никола не уништи у Фебруару 1827. године, наредив, да се чнтава ствар преда забораву. * * * Тако прођоше ондашњи представници слободног научног испитивања и независности универзигетских предавања. Ну Магњицки прође још горе. Уверен, да је масонство на погибао правослзвљу, архимандрит Фотије спремаше се за борбу, будно пратећи све покрете му, пажљиво читајући сва дела масонска и не жалећи новца на скупе нм књиге. Да се не шири пропаганда им, он је често куповао читава издања нових списа њихових; а да све чује, шта се говори на тајним им састанцима, и да види, ко се тамо састаје, Фотије потплаћиваше кућну чељад, да га сакрије на какво тајно место. Прозрев свима масонским тајнама у дубљину, фотије је постио 40 дана са братијом јурјевског

манастира, а за тим дође у Петроград, да представи цару опасност, која прети вери и држави од масонства. 5. јуна, 1822. године изиде архимандрит пред цара. Саслушав га пажљиво, император га запита о манастирским потребама, ну Фотије поче о оном, »што је потребније самом цару.« »Непријатељи цркви и држави, рече он, много се иодижу; хоће да створе зла тајна друштва; зла вера и саблазни излазе дрско на јавност, на уштрб светој цркви и читавом царству; али они неће успети; њих се не треба бојати, већ стати одмах на пут дрскости њиховој у самој престоници. * Беседа је трајала, по казивању Фотијеву, подруг часа. Цар је више пута љубио архимандритову руку, која га благосиљаше; а кад се прашташе с њим, »паде пред Богом на колена и, окренув се лицем Фотпју, рече: „Метни руку своју, оче, на главу моју и учини молитву Господњу о мени и опрости ми грех мој, а и поклони му се и клечећи целиваше десницу му. (С О састанку много се говорило у престоници, и Магњицки, осетив да ће се променити досадашњи правац унутрашње полигике, (особито после маниФеста од 1. августа 1 822. године, којим се затварају све масонске ложе у Русији), саста се с Фотијем, препрну вером, и пође заједно с православним свештепством у борбу против ширења библије и масонских књига, а тим самим и против свога протектора, мпнистра просвете Гаљицина. Он изиде из Библиског друштва, тврдећи да је ширење Божје речи на свима језицима неумесно; потказа, где је требало, цензуру, што је пропустила некоја масонска издања у Русију, и император нареди. да се одузму из књижница великих кнежева; а да ископа јаму Гаљицину, и да се препоручи за министра просвете, посла тајно цару, у новембру 1823. год., пројекат новог наставног плана за Русију. Све што се чини зла на свету, гшше он Александру I., све то долази од кнеза Таме; јавно мњење није ништа друго до труба, кроз коју тај кнез сеје лажи и клевете, н шири безбожничке појмове. Знајући, да доиста просвећен човек излази испод његове власти, он је узео у своје р>ке просвету, као најмоћнију нолугу, којом се даје преокренути читав свет, па да поткопа Русију, као још неке државе, расуо је и по њој начела германске филосоФије, масонства, празноверице и читав легијон нечистих духова. То ће иогубити руску државу, ако се не уведе у њу нова настава. Ну, запитаћете, који је тај камен темељац, на којем би се дала подићи нова зграда?