Просветни гласник

472

ППСМО ИЗ ПЕТ1'ОГРАДА

је забо запаљену свећу у колач, па чека свештеника да изађе и да освети пићу'. Породица неће сести, да се омрси, док не окуси освећена јестива. Поноћ јо... Звона брује са свију богомоља, с тврђаве Петра и Павла грме топови. Дирљив тренутак... Из цркве излази свештенсгво, ну обношење није онако свечано као код нас: народ више ћути, него што поји, више стоји на страпи, него што суделује; више се немо крсти, него што се искрено у души радује. Сви се нешто журе. Ту није оног одмереног корака, оног свечаног држања нашег, оног ретког побожног одушевљења, кад старо и младо иде са свећом у рукама око божјег храма, и уз топовску грмљиву и јеку бурних звона кад се, као из једних груди, захоре далеко кроз свежу пролетњу ноћ свечани звуци ускршње молитве: Воскресеније Твоје Христе Саасе... За неколико тренута таких душевних наслада на част вам све петроградско осветљење. * * * Четврти је час, дан је ославео, служба се свршује. Са тврђаве пуцају топови, знак да се импе-

ратор враћа из зимње палате у ањичковски дворац. Ја седим у кругу добрих познаника; време пролази у пријатном ћеретању и веселим причама. Шампањац се искри у чашама, и залива наш обчлати десетак, узет са сваког јела. Ишк тш, л Ђ шгп желтоглазтп '), зачух, како се неки грде на улици. Погледах кроз прозор. Видим, климају се двоје добро поднапитих радника. — Теби треба дати по њушци, као и сваком скоту, виче онај у риђој бради. Ето туче помислих; ну онај други, место да пружи јуначку песницу, приђе риђану и рече му: — Знаш да је Ускрс. Данас се сви људи љубе, а не свађају се. Христос васкрес! И обојица скидоше капе, као послушна деца, и пољубивши се трипут у образе, ототураше се, ослањајући се братски један на другог и подупирући зидове. Знао сам, да ће стати на рогљу, и да ће се пред иконом дуго крстити. Тако је и било. Радован Кошутић ') ( ,Гледај оамо жутооког дабе."

Одговории уркдник: Стеван ПредиК.