Просветни гласник

487

у том новом закону, колебање пзмеђу класичког и реалнстичког иравца. На основу закона овога у главноме лпшпле су и живе још и данас наше гнмназијске школе. Многе су измене и допуее учињене у тежњи ка бољем. Тако допуном закона од године 1873., дедембра 12., установп се оиет седам разреда гпмназије. Тада су заведени пријамни исппт и пспит зрелости. Законом од 31. октобра 1886. године установљава се осам разреда гимназија. Иочела се набављати учпла као средства да се што боље ц очигледније ђаку представе научне пстине. Наставвици посташе духовнн оцп поверене младежп, који живом речју утпцаху на осетљивост својих ђака силније но батпне, које често и од дајбољих срдаца створише злпковце. Дпсциплину је место батине одржавао ауторптет наставника, који речима својим и делима постаде светиња ученику. Родитељн впше не сматраху као беду, кад морадоше слати децу своју у школу. Тако су се школа и кућа приближиле, спрпјатељиле п тесно једна за другу везале. 0 кретању ђака шабачке гимназије нз ранијег доба наводпм ове иодатке: 1'одине 1846. први граматикални разред имао је ђака 25 АРУ ГИ „ „ » , 4 т Р ећп » , , , , 9 четвртн „ „ , , „ з Свега ђака 41

Године 1850. нрви разред 45 другп „ 20 трећп „ ц четврти „ 6 Свега ђака 82 Године 1860. први разред 54 ДРУГи „ 30 трећи „ 31 четвртп „ ...... 25 Свега ђака 140 Године 1870. нрви разред 65 ДРУГИ „ 28 трећи „ 19 четврти „ ц Свега ђака 123 Године 1880. први разред 70 ДРУги „ 42 трећи „ 32 четвртн „ 12 Свега ђака 156 Од 1846. године па до 1880. спомпњем ове

директоре шабачке гимназије : Марка Марковнћа,

Стојана Бошковића, Димитрија Тодоровића, Димитрија Нешића, ЈоспФа Нецића, Димитрија Балаицког, Јована Хорђевића, Ђуру Козарца. Као проФесоре ове школе спомпњем : Владпмира Вујпћа, Дамњана Маринковића, Павла Стојановпћа, Павла Радииојевића, Ђорђа Араницког, Јована Илића, 'Борђа Берисављевпћа, Димитрија Протића, Алимпија Васиљевпћа, Петра Кречаревпћа, Косту Црногорца, Васнлија Абжића, ЈосиФа Дусла. Косту Вујпћа, Стевана Мпрковића, Стевана Бајаловића, Милана Максимовића и т. д. Доцаије прОФесоре не помнњем, јер се они или знају плн се лако могу наћп у шематизмима државним, којп од 1851. год. редовно пзлазише. Доцннје (год. 1875. 20. октобра) назив полугпмназпје замењује се назпвом нижа гимназија. Од годпне 1879. 11. семтембра ночињу се п ученпце приматп у гимназију. Оправдано је ово ради впше спреме и женскпх. ну само онде где је женске деце мало. Где пх нак има у повећем броју, боље је за њпх отваратп нарочнту школу. Гпмназијска школа у Шапцу испрва је била смештена по разнпм приватним зградама под најам (кирију), као у кући г. Бојпћевој до садашњег хотела „Париза", у кућп где је сад „Народна гостионица" и у кући г. Андре Исаиловића на Камичку у Јевремовој улпцп Ну око 1855. године подиже се нарочпта зграда за ту школу, садања стара зграда шмназијска. У оно време била је то најлепша зграда у Шапцу, а и сада је једна међу најлепшнм. Годпне 1886. писали су наставнпци гимназпјскп у месним новинама о потреби впше гимназије и више женске школе, пзносећи многе важне разлоге за то. Они се нису само на томе зауставили, него су ишли код пмућнијих људи, и радили код њих, да сваки ио нешто месечно обећа и да у помоћ за подизање виших гимназијских разреда, док то држава у своје руке не ирими. Шапчаеи се овоме одазваше. Тако се спремило земљнште за вишу гимназију. Г. министар одобри отварање петог разреда гимназије у школској 1887. —88. годпии. Да се сместе многа одељења, мала беше стара зграда гимназпјска. Но се изради и код ондашња три округа: шабачког, ваљевског и иодринског, да се „владичпн конак," која је зграда својнна тих округа, устуии на школе, пошто се укиде шабачка епархија. Тако „владпчин конак" поста друго лепо здање гимназијско. 1888-9. школске године отвара се у Шапцу шести разред гпмназије. 1889-90. школске год. отвори се у Шапцу седмп разред гимназнје. Прва матура у Шапцу бп тада 1890. год., као на крају