Просветни гласник

486

Штрилпда, превели X. У., који су молили да се ова књижица откупн. Савет је одлучио: да се, према реФерату г. Батута, ова књижица не може примити за оно за што су је иреводиоци нонудили. XII. Прочитано је писмо г. министра иросвете и цркв. послова од 21. септ. ове јод , ПВр 16070, којим шаљу Савету на оцену нсправке Пере Манојловића, учињене у израђенпм листовпма „Карте Балканског Полуострва", с пптањем да лн је г. Ма-

ЦРКВЕНИ И ШК ЧЕТРДВОЕТОГОДИШЊИЦА АРХИЈЕРЕЈОКВ СЛУЖБЕ БЕГОВОГ ВИСОКОПРЕООВ., Г. МИТРОПОЛИТА МИХАИУ1А. Његово Високопреосвештенство, архијеннскон београдскн и мптрополит Србије, г. Михаил, на дан 14. окт. о. г. прославпо је 40 годпна своје архијереске службе. За ову прославу, по нарочитој жељи Њег. Високопреосвештенства, нису чињене никакве ранпје спреме. И покрај свега тога тај дан прослављен је на најсвечанпји начии. У очи 14. окт. о. г. држано је у Саборној Цркви бденије, које је приредило београдско свештеиство свом архипастиру, а 14. окт. била је јубилејска служба, којој је благоволео присуствовати и Њег. Величанство Ераљ Александар I. После службе Њег. Величанство походило је г. Митрополита, честитало му јубилеј и изјавпло му, да је, у знак признања на дугој служби Престоду и Црквп, наредило, да се за г. Митрополита нзради знак ордена Белог Орла у бриљантима, које ће му Њег. Величанство предати у спомен тога дана с тим, да га као одличје носи о ланцу око прсију. • «>Х<ПРОСЛАВА ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ШАБАЧ^Е ГИМНАЗИЈЕ на петров-дан 1892. године. (ОВРШЕТАКЈ Године 1844., сентембра 23., изађе нространи закон о школама. Он прониса једнако предавање у свим гимназијским школама. Ту се обележава да је циљ гимназијске школе: „да се изводи младежг кг вшпемЂ изображетго, и да получава вшпу науку, кол ће 10и слунгити и за преправу кт. вишнмб наукама, ков ће се иредавати у лицеуму."

нојловић извршио ове иснравке у свему по ре®ератнма реФерената ове карге Савег је одлучио: да се пише г. г. реФерентима, да они у сиоразуму с г. Манојловићем нохитају п раде што брже на нзради ове карте ; да писмено Савету не реФерују о поједишш секцијама, већ да своје примедбе казују г. Манојловићу, а он одмах да их извршује, а на свршетку целога иосла да поднесу Савету писмен реФерат. Ове три секције су примљене, по што су поправљене. С овнм је закључен овај састанак. ОЛСКИ ЛЕТОПИС

Ту се сад нарочито латинскп језик после српског нстнцао као главни предмет наставе. У настављењу од 29. јануара 1845. године каже се: „У смотренш латинског језика будућп се езикх п кннге класичне древности сматраго као осповг сваке учености, и као средство не само душевне силе младпћа покренутп и изоштравати, него н^га и за све остале науке предуготовити: за то се оваи предметг, после српскога езнка, као наиглавн1и у гимназш сматра." Дакле, прве гимназије наги њале су класичном иравцу. Гимназија је тада имала шест разреда. Телесне казне за ученике, особито у нижпм разредима гимназијским, биле су допуштене. Године 1853. 15., септембра, изађе ново устројство гимназија. По њему гимназија би продужена на 7 разреда, а полугимназиЈа остала са 4 разреда. Међу предмете гимназпјске наставе дода се још јелински и Фраицуски језик. За проФесоре су добивали и наши свршени лицејци. док су се пређе за нроФесоре доводили само људи са стране. „Колико је ово иорадило на понос слушалаца лицејских, толико још више био је од користи сампм гимназијским школама, које се, за мало времена, могаху већ похвалити многим својим проФесорима, који њима подизаху глас а светљаху образ месту, где добнше своје образовање." Нека је на хвалу вредноћи и марљпвостп отачанствених синова, Факат је истинит, да су наше школе коракнуле живље, кад су на катедре наставничке засели некадањи ђаци истих школа. Напослегку, 16. септембра 1863. године, јави се нов закон о устројству гимназија. Гимназија цела сведе се опет на шест разреда. Телесне казне за ђаке укидоше се. По предметима видц се,