Просветни гласник

490

ИАУКА И НАСТАВА

НЛУКА и нлстлвл

ПРИЛ03И ЗА ПОЗНАВАЊЕ ЈАДРАНСКОГ ПРИМОРЈА 1ПР0МАТРАЊА 1 ) И СТУДИЈЕ) од Д-р. Ј. ЦВИЈИЋА. I 1. Скрадински Бук. Идући од Скрадина уза Крку наилази се иосле 3—4 км. на слаи, који ио лепоти спада у најлепше водопаде у Европи. Из даљине од 1,5 — 2 км. угледа се одсек у кориту Кркину. Вода се сурвава преко њега са тутњавом и жуборењем, запенушена је и има лену, као снег белу боју. Под слапом је вода падањем издубла корито у бучницу, која је 4 т. под морским огледалом; услед стропоштавања са велике висине млазевн водени се разбијају у пљусак, у ситне капљице, које нрште на 10 т. даљине и, при високој температури, претварају се у пару водену. Испод и изнад слапа вода је Кркина зеленкасте боје. Приликом велике воде степенице се слапа скоро са свим изгубе: вода у маси, без раздеока, прејури овом стрмном равнином.

љене из бигра, незнатне су висине, која ретко достиже 2 т., само пета, једанаеста и седамнаеста примичу се висини од 3 — 4 т. Теме је у већине степеница заобљено, тако да се вода одмах разлије, распршти и пенуша. У десно су од главне две краће степенасте стрмне равнине, пружене више према Истоку; оне показују у главноме исге карактере као и главна стрмна раван. Водопад је, дакле, не само степенаст, већ и разбијен у три главнија слапа, између којих су мале узвишице од бигра, обрасле жбуњем Висину слапа одређивао сам два пута простим нивелманом (вепкгесћке Сапакуаде) и неколико пута анероидом; средња вредност, добивена нивелманом, износи 42 т., анероидом 38—40 т. 1 ј Проматрања под слапом и изнад њега до става Крке и Чиколе уверила су ме да Кркина вода садржи много раствореног калциум-бикарбоната, који се на подесним местима таложи као бигар или седро. Жбуње и дрвеће, које се находи између појединпх слапова, на странама њнховим и у дну, често је до круне увијено у бигар. Вода се раз-

Уздужни аресек Кркина слаиа. — 1, 7 и 13 су највећи одсеци, 3 — 4 т. високиД— Тачкице означавају бигар.

Корито Кркино је, на месту где је слап, широко; голе стране, влаке, састављсне су из рудистичког крењака, између њихје уметнута у кориту речном моћна пречага од бигра; она је терасирана у степенице и узрок слапу. Главна терасирана раван (види проФил) пружа се према ЈЈИ и састоји се из 17 главнијих степеница; све су састав') Пнсац се бавио о проучавању Јадранског Приморја у два маха : у лето 1889. ц месеца априла и маја 1392.

лива око њега, испарава и таложи бигар; осим тога познато је да биље својим животиим процесима одузима води С0 2 и наспорава таложење бигра. Око многих воденица, подигнутих у дну слапа, издвојене су огромне количине бигра, и то око неких нових у кратком времену. — Између водопада и става Крке и Чиколе успорен је ток Ј ) По Клајићу (Рпго(1ш 2ет1јор18 Нгуа1вке. 2адгећ р. 267) је скрадински бук висок 31 т.