Просветни гласник

65*

придози за посматрање јадранскор приморја

491

воде нагомилањем бигра у слапу; корито је речно пространо, по њему су многи мали спрудови од бигра обрасли вегетацијом, тако да ток Кркин има изглед мреже састављене из спрудова између којих су ведарци бистре, зеленкасте воде. Интересније је да су и стране корита Кркина изнад слапа местимице инкрустиране навлаком од бигра. Узрок су томе инундације, које наступају приликом јаких и дуготрајних киша: ниво водени по том постепено сплашњава, остављајући бигар по странама. —- На саставу Крке и Чиколе корито је речно јако сужено једним ртом кречњачким, који се од десне обале пружа у реку. Он је у доњем делу састављен из кречњака, преко којег долази моћна навлака од бигра. Кад надође вода, она, због уског корита, прелази преко овог рта у обликуслапа; тако је сталожена навлака од бигра преко кречњака. Осим тога овај рт нас уводи несумњиво у право схватање слапа скрадинског. Јасно је да скрадински водопад спада у травертинснв слааовв, који и сада расту. На последњи закључак наводе и велике масе бигра, које се и сада у горњем крају слапа таложе. Крк а садржи ввликв количине растворвног СаС0 3 у облику Са, (НС0 3 ) 2 мала. ирвчага, рт или ма каква сметњ а у кориту речном, на, месту, где је садањи водоаад, довољна је била. да ироузрокујв таложење бигра и иречага је тимв иостала већа, и слаи растао брже. Скрадински слап није усамљен и по свој је прилици само типски представник већине водопада, којима се одликују реке у западном, кршном делу Балканскога Полуострва. Неки водопади у Лици и Крбави по свој прилици су травертински слапови, а за слапове Плитвичких Језера може се то са великом вероватноћом тврдити према подацима у Фрасу 1 ), Клајићу 2 ) и Вукотиновићу 3 ). Бистрица се код Водена у Македонији разлила у четири велика и два мала слапа, који, према опису А. Воие-а, поуздано спадају у травертинске. 4 ) У ову ће врсту спадати и поЈ ) Ргаа. УоНз^апЛоЈе Торо<*гарМе <Јег Каг1з1ас1(ег МШМгагг''П2е 183 5 р. 55. 2 ) К1а1с РпгоЈш гетЏорЈз НгуаЈвке. 2а§геБ 1878 р. 284. *) V. Гагкак-УикоИпоуЈс. ГНе Р1цу1еа-8ееп. Аиз с1еп XXXIII. В(1е. 8. 268 с!ез Јаћг^. 1 858 Јег 8Н:гип§зћепсћ1е Јег таШ. — па1иг\у. СЛазае с1ег ка1з Ак. с1ег ЛУЈззепвсћ, ЛУ1еп 1859. 4 ) А. Воие. Еигорајасће Тигкеј I, р. 89 н даље.

знати слапови на Пливи у Босни. Исто тако су травертински слаиови већина од оних у Исгочној Србији, који се зову скок, скоковац, рипаљка и рипала. 2. Слапови уЦетини (Велика и Мала Губавица). Од Омиша се иде кроз кањонску долину Цетинину четири сата до водопада Мале и Велике Губавице код Села Задварја и целим се путем промаљају огранци или највиши врхови Мосора и Биокова. Код Задварја је разривено земљиште типскога крша; тешко је у овом типском кршном земљишту наћи такав зараван, који збиља изгледа богињав од мнотих вртача, као овај И овде и у Херцеговини називају такве кршеве » Љутим.« Цетина је удубла своје корито у овом заравну за 280—300 га , и тек у тој дубини виде се одсеци у кориту речном, преко којих се вода стропоштава. Оба водопада нису дакле степенасти, већ са осецима, чија је висина у Мале Губавице 7 т., а у Велике око 100 т. У дну дубоког корита распрштава се вода при паду, цела маса њена изгледа као снег кад би га ветар заковитлао, а са врха те усковитлане масе дижу се облаци паре водене. Шум и тутњава појачани су дубином корита, тако да би ту збиља »уз грозни бук Цетине могао наћи уточишта само очајник, који бежи од сунчане светлости". ') Мала Губавица, на коју се најпре наилази идући уз Цетину, у нумулитском је кречњаку (види проФил]. Одмах под њом настаје зона Флиша, састављена из меких шкриљаца и пешчара. Око 100—150 т. изнад

Ф. = флиш ; н = нумулитски кречњак. — 1. МалаГубавица — 2. Велика Губавицд. — Уздужнн пресек корита Цетине око М. н В. Губавпце.

Мале находи се Велика Губавица, чији је одсек такође састављен из нумулитског кречњака; иза нумулитске зоне настаје рудистички кречњак. Цела серија слојева, флиш, нумулитски и рудистнчки кречњак, пада СИ. Ј ) Аћћа1е АЉег1о Рогив. Кејзе т Баћпа^еп. Аиз с1еш 11аНет*ећеп II. Вегп 177С, р. 116.