Просветни гласник

492

наука и настава

тако да овде имамо један ирекрилни набор (ТЈећегзсМећипд), какви се често виде дуж далматинске обале. У рељеФу се особито истиче граница између Флиша и нумилитског кречњака: флиш је депресија оивичена одсецима нумулитског кречњака. Кроз тај се одсек пробија Цетина, улази у флиш , и на граници њиховој је први водопад Мала Губавица. Цетина, дакле, долази из рудистичког и нумулитског кречњака, који су јаке отпорне моћи према ерозији, у меки флиш , у којем лако овоје корито дубе. Удубљивање корита в^оши се у двема суседним тачнама. различном брзииом и интензивношћу: на граници меког и тврдог материјала морао је иостати водоаад. Тако би био објашњен водопад Цетинин на граници Флиша и кречњака. У водопадима ове врсте наступа увек ерозија у назад и они се померају уз речно корито, Од ирвобитног водоаада на граниг^и кречњака и флиша остала је само Мала Губавица, ерозијом у назад аомерен је главни водоиад уз речно корито и створена Велика. Са речиштем, које се југоисточно од Задварја пружа, ннсу водопади у вези. За висину водопада усвојио сам бројеве, које КлајиЛ наводи, пошто је поуздано да су они или тачни или врло близу истини. До дна водопада немогућно је се спустити, ако је земљите влажно и клизаво, као што је било за време киша при крају априла 1892. године. Силазио сам и мерио висину за 30 111., даље сам за 30 ш. спуштао пантљику, која није дохватила дна, и према овоме је поуздано да је висина водопада већа но што је у Фортиса (150 стопа М забележено. У кршном западном делу Балканског Полуострва наићи ће се, при детаљнпјем испитивању, на многе водопаде, који постај) ерозијом у назад, али услед других повода. Реке понорнице, које се губе у каменитим, вертикалним ионорима, карактерисане су у близини ових понора целим редовима мањих скоковаца; то су скоковци око ионора. Услед напрасног пропадања речне воде у вертикални понор бива нормална к5 г рва пада на том месту поремећена; речна ерозија тежи да поврати нормалну к} г рву и еродира поглавито у близини поРог1|з. Ор. С1(. р. 116

нора, управо ивицу његову. Ерозија нанредује од попора уз реку, н отуда се у близини понора стварају у кориту ионорница редови скоковаца. Таквих сам скоковацапроматрао на Зети око њеног понора у Сливљу (Никшићко Поље); слабије су изражени скоковци исте врсте у понору реке Фоибе код Пазина у Нстри. У Србији спадају у овакве слапове око понора: велики водопад у понору Речака у Бељаници и скоковци пред понором Радованске Реке у Кучају. 4. Облици источних обала Јадранскога Мора. Далматинска обала Јадранскога Мора са свим је друкчија од италијанске. Изузев ртасто полуострво Гаргано и рт Конеро, италијанска страна је друкчије геолошке грађе и облика, богатија је водама, слабије је разуђена од далматинске, и уз њу нема острва. Осим тога, море је дубље дуж далматинске обале него дуж италијанске: средња дубина мора уз далматинску обалу је 50-100 т., а уз италијанску 20 — 30 га. 1 ) Најдубља корутина у Јадранском Мору је иа пучини, западно од обале, која се пружа од Котора до Драча, и најдубља њена тачка је 1645 га. испод морског нивоа. 2 ) Далматинска страна је врло сиромашна речним наносима, отуда је на њој са свим мало равне песковите и шљунковите обале или жала, превлађује стрмна стеновита обала, која је или неразуђена и права, или разноврсно разуђена; у последњем случају су облици обале у тесној вези са облицима површине земљишта, управо су резултанта тих облика и позитивног померања обалске линије. Перазуђена обала. Неразуђена обала Јадранскога Приморја или је стрмна и састављена по правилу из кречњака, ређе из пешчара п глинаца Флиша, или је равна и саграђена од речннх наноса; прва врста обале је у Јадранском Приморју јако распрострта, друга је ограничена само на делту Неретве и ушћа албанских река. Стрман еразуђена обала је местимице права без затона и дужих ртова. Њу чине Ј ) К. К. Кпе§зтагте-0гепега1каг|;е 1 : 350.000 2 ) Вепсћ|;е Нег Котгтззтп Гиг Е г Г огзсјшпјј Јез баШсћеп М1ие1теегез. Егз[е КеШе. — 1)епкзс1шГ1еп Јег ка1з. Акас1етје Ј. \\^ззепзсћ 111. \УЈеп. В(1. 1ЛХ , ТаГ, I.