Просветни гласник

493

дугачки планински гребени, махом састављени из кречњака, и правац такве обале слаже се са пружањем слојева ове стене; овакве обале су дакле лонгитудиналне стрме обале. Реке се нису могле пробиги кроз кречњачке гребене, и оваква приморја немају река, и за то нема дуж лонгитудиналних обала ни здробина ни речних седимената. Таква је источна обала морлачког канала, коју чини гребен Велебита, обала од Трста до делте Здобине (Изонца) и северна обала острва Хвара. На јадранским острвима и Пелопонезу има такође оваквих стрмих обала, особито је типска обала Кинурије. 1 ) У северном делу Јадранскога приморја овакве су обале местимице шкрапама карактерисане. 2 ) На обалама Пелононеза се често види непрекидна зона од шкрапа, које су 7 — 8 м. над морским нивоом и рапавпје су од шкрапа на копну. 3 ) Шкрапа има местимице и по обалама Итаке и КеФаленије. 4 ) Много чешће је стрма обала Јадранскога Мора разноврсно изрецкана, али није још разуђена. На њој се смењују мањи и већи ртови (Рип1а, Кар) и лучна удубења, која су тако мала да се не могу затонима назвати. Ако су ратови врло уски и кршевити, називају их Оштрим (као на улазу у Боку) и Оштрицама (на јужној обали Прокљанског Језера). Као што су ртови према мору заоштрени, тако се и удубења у обали према копну сужавају, осим тога су она често терасирана у полице, којих по правилу има две, ређе три, и изнад највише полице обала је још гола и пуна улака до извесне висине, па онда настају стране обрасле вегетацијом. Облик ових удубљња, полице и оголићеност до исвесних висина, показује, да су оне постале аброзијом таласа морских. ') РНШррзоп (Ре1оропез II. р. 508) је утврдио, да је ова стрма обала веаана за раоед, који ое распознгје и по дубоком олуку залива науплијског. 2 ) ШШег. Оео1. Ки81епГогзсћип§еп гичзсћеп ОгаЈо ипс! Ро1а. 8112ип§8к»ег. (I. каЈз. АкаЈ. \У183. т \УЈеп ; та1ћ.-па1иг»ћаззе ВЈ. ХСУШ. АБ1ћ. 1. р. 54. -- 1)аз Кагзкрћапотеп р. 314. 3 ) Воћ1ауе. ]Мо11се зиг 1аз акегаНопз (1ез госћез са1са1гез <1и ћНога! Је 1а Сггесе. Јоигпа! с1е гео!. III. 1831 р. 156 П§. 4. 4 ) Ј. Раг1зсћ. Керћа11еп1а ип(1 11ћака. Ег^апгипдзћеП 98 ги Ре1егтапп8 МШћ. 1890 р. 6. н 19. — Стахе (01е Ићпгшзсћс Г>1и1е ит! (1егеп ОгепгћопгоШе. Аћћ. ( 1. §ео1. В.—А. 1М. XIII. Не& 1. р. 14) је проматра, као и Хилбер, на западној обали Истре.

Оваква обала није никад потпуно лонгитудинална, већ се правац слојева кречњака или пешчара и глинаца Флпша сече са пружањем обале под већим или мањим углом. Таласи ударају или право на главе слојева или их са стране поткопавају п стварају удубљења у обали. На изрецканој обали има месгимице и таквих удубења, која чине прелаз правим затонима. Она су ограничена поглавито на стрме обале из Флиша састављене, и има их на западној обали Истре око Копара, Пирана и мање око Пореча. Најчешћа су уска удубења између дужих и оштрих ртова. Источном обалом Истре превлађују овакви облици, а типски су у малом затону Рапцу испод Лабина. Око Цавтата је обала дубље изрецкана, а најразноврснијих је облика око Дубровника; кад ветрови пресиле и разбијају таласе, њихове капљице одлећу до великих висина, и површина обала је око последњег места тако рапава да изгледа као тросква. Није редак ни последњи облик изрецкане обале : ртова управо и нема на њој, већ се састоји из лучних испупчења, а између њих су мали зарези, који дубље у копно не продиру. Таква је источна обала Истре око Бломина, северне обале острва Хвара и Првића ит.д. По стрмим обалама, ма које врсте биле, има местимице особитих облика и појава, као што су рикавице, пећине, за тим вртаче, морске воденице и обиље врела. Рикавице и пећине, које смо овде уврстили. налазе се поглавито на оним стрмим обалама, које морски таласи најјаче подривају и поткопавају. Оне су овде честе, по што је Јадранско Море врло узбуркано. Вртаче, неке пећине, морске воденице и врела у вези су са карстом, који је карактериотика источних обала Јадранског Мора. Рикавице (В1аб1бсћег, В1о\\ г ћо1ев, 2 ) ВиГасЈегоз) су окна на обалп у непосредној блнзини мора; њихов доњи отвор потопљен је у море, а горњи, на површини, обично је 2—3 т изнад морског нивоа. 1 1>аз Кагз1рћапотеп р. 100 — 103. Овде је прибрана литература о тим појавима у Јадранском и Јонском Мору. - На кречњачкој обали јужне Аустралије има рииавица, које Инглези овако зову (АУооЈз. Оео1. ОћзегуаНопз ш 8ои1ћ Аиз1гаПа. 1|Ош1оп 1 а62. р. 169.)