Просветни гласник

494

НАУКА И НАСТАВА

Неколико рикавица сам проматрао на дубровачкој обали код Св. Ђорђ а и јодну у Бетиној Сиили, опот на дубровачкој обали према Локруму. Ово су појави, који се на њима дешавају: Талас се креће од пучине према обали и удара о њу изнад доњег отвора рикавице, па се мало после појавп запенушена вода из горњег отвора, и у неколнко махова се разлива око њега ; отуда око сваке рикавпце има неправилних канала, но којима се ови таласи крећу. За време док се таласи иовлаче од обале. вода, која се око горњег отвора рикавице разлила, враћа се у њега. Таласи су, према јачипи ветрова, разне величине; за то има изнад рикавица по пеколико полица у кречњаку и оне обележавају границе, до којих допиру таласи разне јачине, иошто се разлију око горњег отвора рикавице. Осим тога се површина земљишта око рикавица одликује многим улокама и шупљикама, тако да површина кречњака код Св. Ђорђа изгледа као тросква; томе су узрок капљице, које постају при распрскавању таласа, што излази из рикавице. Истоветне облике, које такође зову рикавицама, проматрао је П. Парч на острву Млету. г ) Поред ових има и таквих рикавица, чији је горњиотвор 5 —10 ш. изнад морскогнивоа, тако да морска вода не може кроз њих иродрети на површину. Он продире у овакве канале само до извесне висине, истерује при том ваздух, који се, пошто се талас повуче, враћа нагло у канал. При високим таласима звиждање и праскање у овим рикавицама тако јејако, да се чује надаљини од 2—3 км. Таква рикавица има на јужној обали Млета близу Бабиног Поља. На Кршним обалама Пелопенеза констатовао је Бобле рикавица, нарочито по обалама науплијског залива 2 ). Пећине или саиле. У јадранском приморју има пећина у ннвоу мора. Таква је Бетина Сиила. код Дубровника. Она има врло простран отвор, а за тим се, према унутрашњости, сужава, Стране су јој глатке и онако исто изрецкане као стрме неразуђене обале Јадранскога Мора. Постала је подри') Р. Ра1гвсћ. Оаз Се1опа1лоибрћапотеп аиЈ Јег Гп8е1 Ме1еЈа р. 6. *) РиШоп ВоШауе. Јоигп. Је в 6о1. Ш. 1831, р. 150 4.

вањем и подлокавањем таласа морских. Већа је Ескулаиова Сиила код Цавтата, која је и сталактитима богата. Бисовска Шаиља је још пространија, врло богата пећинским накитом, а може се у њу једино чамцем унићи. На острву Млету има пећина, које су по иравилу у морском нивоу; особито се јужна обала Млета одликује многим малим пећинама, које би у нас звали окаиине или иоткааине. На кречњачким, кршним обалама Пелопонеза налазе се безбројне пећине 2 ј, које бисмо могли згодно назвати обалским поткапииама, јер су све у истом нивоу и кратке; са свпм су ретке међу њима дуже пећине. На острву Сфактерији има прераст или природни мост висок 15 т.; кроз њега се улази у мало пристаниште. 3 ) Вртаче као мали затони и иодморске вртаче. Кружни или елиитични мали затони, који су чесго врло уским каналима с морем везани, представљају иотопљене вртаче; поред облика, и дубине њихове се слажу са дубинама вртача на површини. Такве потопљене н у мале затоне преобраћене вртаче јесу Велико и Мало Језеро (^а до дгап&е, 1,а до рГссо1о ) на јужноисточној обали острваМлета. Потопљена вртача је по свој прилици и кружни ирилучки затон у северном крају кварнерскога залива. За тон Кери на јонском острву Занту јесте, по Ј. Парчу, такођеиотопљена вртача. 4 ) На Пелопонезу има више таквих потоиљених вртача. Таква су мала нристаништа: Портохелије код рта Матапана, Неладија и Вурнија на арголидском полуострву. Порско иристаниште на полуострву Арголиди и наварински затон јесу потопљене вртаче, које су у вези с морем двема каналима. 5 ) У кварнерском заливу има субмаринских или подморских вртача различног облика. Једна је код Мошћенице, дубока је 70 ш., а пречник њен је само неколико метара велики. Друга је близу пристаништа Ике, уз истарску обалу 6 ), и мало је мања од прве. На дну њихову су извори слатке воде, која х ) Р. Раг1зсћ. Ор. С11. р. 4. 2 ) ВоМауе, Ор. сН р. 151 и 152. 3 ) Воћ1ауе, Ор. сп р. 153. 4 ) Б1е 1пве1 2ап1е. Ре1егт.тпз МЦ1ћ. 1891. р. 165 и 167. 5 ) РћШррвои, Ре1оропез II стр. 531. ,) ТЈОгеах. РћузЈкаНасће ТЈи1егзисћш>&еп пп оиагпепзсћеп С.ЈГ,'. ИбЗ. р 32 и 52.