Просветни гласник

495

се у море излива. Оне одговараЈу оним вртачама на иовршини, из којих избијајујаки извори (С^иеШор!) и потичу целе реке. Морске водвнице. На кршној обали Јадранскога Мора има више места, на којима морску воду усишу пукотине, којнхустени на обали има. Најпознатије је окно између Опатије и Ловрана, у које морска вода доста нагло јури 1 ). Њега је Лоренц узимао за парника аргостолској морској воденицп. У аргостолском рту на острву КеФаленијнпродире морска вода најпре за 3(3—40т. у копно, а за тим пропада у пукотпне стена. На местима, где вода струји у пукотнне, подигнуте су воденице, и по њима се ови појави називају у оншге морским водвницама. Аргостолске воденице су биле предмет многих студија, којима се тежнло објаснити узрок овом чудном Фсномену -). И на источној обали ртастог аргостолског полуострва пма неколико места, на којима се исти појави дешавају. Филипсон је на кршној обали Пелопонеза констатовао пукогина, у које струји морска вода. 3 ) Врела Стрме неразуђене обале и затони кварнерскога залива особито су богати изворима, којих има од две врсте: једни избијају на морској обали, а други су подморски. Сви су богати водом, често целе реке, гемпературе су врло ниске, ниже но што је средша температура места на којем су. На Карсту изнад Реке нема извора, сиротан је и рекама. Кварнерском заливупрнтичу Речина код Реке и неколики периодски потоци и речице, као они код Мартиншчице, Црквенице и Новога. Готово сва атмосФерска вода, која падне на Карст, појави се тек на обали у безбројним извормма. Њих има цео низ северном обалом кварнерског залива од Кандриде до Истре; особито су богати водом извори на речкој обали и у бакарском заливу. И на истарској обали има много извора, особито око Ике. И даље према Југу има на јадранској обали много јаких извора, као што су: Река (ОтМа), онај јак поток у Котору, извор у залеђу сланског затона ит.д. Сви су или у морском нивоу или непосредно над њим. Свуда се дуж источних обала Јадранскога Мора види ] ) 1Ј0геп2. Јаћгћиоћ (1. &ео1. К.-А. 1866. Уег!>. р. 66. 2 ) Види код Парча : КерћаПета и. 1Љака р. 22. 3 ) РћШррзоп. Ре1оропез II, р. 495.

противност између обиља у изворима на обалама и потпуне безводности брдоравни и планина, које су у непосредној близини ових обала. Многи подморски извори слатке воде налазе се по дну кварнерскога залива. Поменули смо подморске изворе код Ике и Мошћенице уз истарску обалу Констатовани су подморскп изворн и на неколико места дном морским између Реке и Волоска, за тим уз обалу код Сења '). — Извора има н на острвима Јадранскога Мора, особито пак много у депресијама, чпје је дно ниже од морског нивоа. На острву Цресу је језеро Прана, чија је вода слатка. Он је у дубокој депресијн елиптичног облика, и дужа осовина њена нма правац СЗ—ЈИ, паралелна је дакле са правцем пружања слојева. Стране су јој врло стрме п дижу се око 250 т. изнад ннвоа воде језерске. Растављеноје од мора низом уских брегова. Језеро нема ни видљиве притоке ни отоке. Дубина језера је 37 т., његов ниво је 16 т, над иивоом мора, а дно језера је, дакле, 21 т. испод морског нивоа. Слатка вода његова је у доњим слојевима температуре 6,4° Ц., а на површинп 9,4° Ц. Ово језеро снабдевају водом извори слатке воде, којих мора бити по дну и странама његовнм. 2 ) — И друго језеро код Старог Биограда у Далмацији, које се такође Враиа зове, хране и извори, којих има по дну његову. Великоје 34 кт. 2 , дубоко 3,3 т., а ниво његов је 2 т. вшии од морског нивоа 3 ). II уз кршну обалу КеФаленије има много подморских слатких и сланих извора, особито пред источном обалом Ериса, у самском заливу и уз југозападну обалу залива Св. ЕуФемије. Источна обала аргостолског залнва врло је богата изворима ; извиру 2 — 3 с1ст изнад морског нивоа, а има их 18 4 ). И на кршној обали Пелопонеза има извора, од којих су неки слани 5 ). Жало или равна обала је у источном делу јадранскога приморја слабо заступљена п по правнлу није разуђена. Као што је иомеЈ ) Т1еге. Пег §ео1. Ваи с!ег оз{егг. Ки81еп1апЈег. Аи8!,егог<]. ВеНа^е ги г1еп Мопа1зћ1Шегп Је.ч тзбепбсћ С1ић т \У1еп 1885, VI р. 34. г ) Богепх. Пег Угапа. 8ее аиГСћегзо. Ре1егтагтз М1ић. 1 8 59. р. 510. 3 ) Оауагги Уг пзко Јегего и Ва1тао1Ј1, р. 6, 11. 4 ) Ј. Раг1зсћ. Ор. сН. р, 20. ') Р > 1. ),)■ С11 р. 49 4