Просветни гласник

504

наука

и настава

каменим оружјем као неолитски јевропски прастановници. У Италији при крају неолита јавља се брахикеФални тии,адолихокеФалнога типа беху стари Лигури, најстари историски становници западне Јевропе. — У Немачкој и у другим северним земл.ама постоје два типа: долихекефалан и брахикоФалан, тако је и у т 1ешкој, Мађарској и Пруској; у руским се курганима находе у неолитско доба и доцније усколики долихокеФали. Док се о поретлу долихокеФалних становника Јевропе у неолитско доба води спор, је су ли потомци неолитских становника или досељеници — и оба случаја могу имати могућности; представници се брахикеФалнога тнпа сматрају као дошљаци с истока. Крој главе им најбоље карактеризује тип: глава је краћа а шира, лице ниско и широко, као у средњоазиских племена уралскоаатајске групе. Други је исто тако карактеран знак те главе: пљоснат затиљак. Нови је народ заузео знатан део Јевропе, али је доцније оиет сузбијен, остаци његови су се сачували у крајевима око Алпа: кратка лубања. БрахпкеФалија се за неолитског доба у једној земљи јавља раније, у другој доцније, у некима је није никако ни било. УШпанцјије у мањпни, у Француској иретеже над старим типом, особито у поречини Сене и Марне. У швајцарским насеобинама на кољу искључиво се находе представници неолитскога делихокеФалнога типа. Док је у Немачкој редак овај брахикеФални тип, у данским мегалитским је гробовима врло чест, у Угарској је мешавина, у словенскпм земљама исконским је врло ретка брахикеФалија. Тешко је одредити, с којим племенима данашњим стоје у свези неолитска долихокеФална племена. Обично прва идентиФикују с историским племенима иберским и лигурским, која некада бејаху многобројна и држаху у поседу знатан део југозападне Јевропе. Није далеко од истине, ако се узме, да су пиринејски Баски (Еускари) потомци старих Ибера, а да се у долихокеФалним становницима Италије чувају трагови старог лигурског типа (тако мисли талијански научник Зампи). — Знатан је део јевропскнх долихокеФала припадао „ариском" племену, које је још за неолптскога доба, можда на измаку његову, живело у Јевропи, северној, средњој и источној. Руски је ангрополог Анатол Богданов, како уверава Нидерле, иот-

пуно доказао, да је индојевропско племе боравило у Јевропи од најстаријих времена. 1 ) После овога може нам бити много што шта јасније у погледима разних представника јевропске ипотезе. Један од најзаузимљивијих је К. Пенка. Поглавито се његово мпшљење оснива на поставци о физичном типу „арискога" пранарода. Најчистије се одржао исконски тип тога народа у германских скандннавских племена. Истичући како су антрополози нашли да ариско илеме има шест типова: германско-скандинавски, два тина келтиска, словенски, ирански и индиски — вели: један је келтиски тип од спомињате расе кромањонске, други се слаже са словенским, тако, да треба само одредити, који је од сведенпх типова старији, исконскн ариски Германско-скандинавски је тип долихокеФалан , с плавим очима и косом, плавом комплексијом, напротив брахикеФалија, затворенија боја очију и косе карактаризује словено-келтски. Ниједан од ова два типа није иостао један из другога. Деоба се ариских илемена не може пренети даље од 3000 година пре Христа. Има типова, за које историја зна већ на пет тисућа година, као што је на пр. негарски на скулптурама из Мединет -Хабу а којп се ни у чем није променпо. Исто је тако бео тип одржан, као што се види из египатских сведочанстава: од XVII. в. пре Хр. до III. нашао је трагове Брукш. — Ако се не може један од она два типа извести из другога, један од она два ннје арискога поретла, већ је унесен усвајањем језика. Словени и Келти су арианизовани Монголи, од германско-скандинавских долихокеФала, изводи као опћи резултат свој Пенка. Старо је претежје долихокеФалија одржала свуда: племена тога типа крче пут цивилизацији, граде градове, утврђења, и т. д. а то се, како археологија учи, не находи у брахикеФалних племена У већини је народа по Пенки, плав тип у аристократије. Било би и сувише упуштатн се у појединости оваких закључака о претежју једног типа над другпм. Историја најбоље учи, откуда је у Јевропу дошла култура и где су права огњишта цивилизације, и док су једна ариска илемена иодјарким лучама са пстока сунца стварала генијалне производе духа, мисао о лепом у кипу, слици.и речи овековечила, Ј ) В. ор. ск., -219 стр.