Просветни гласник

НОВИЈА ПСТРАЖИВАЉА 0 ИРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕИА

503

проса, граха, сочива (лећа). Од овса и ражи нема ни трага 1 ). Овај смо преглед о предисториској прошлости човека у Јевропи изнели с тога, што се у последње време и са стране предисториске археологије и са стране неких лингвиста а и антрополога много полаже на ове старије одношаје. Али их треба допунити још и прегледом о предисториским племенима у Јевропи према краниолошкнм испитивањима и у опште према физичком им типу. Није могућно тачно одредити, је ли дилувиално људско племе у Јевропи билоједнога антрополошкога типа или није. Док јодни знатни антрополози разлпкују неколико племена, други то не усвајају; то се колебање може разумети, има ли се на уму, како има мало поузданих остатака од тела дилувиалнога човека, а и оно што се зна, растурено је по многим јевропскнм крајевима. ГТрема неколиким главама —лубањама тешко је извести опћи тип, неке су опет под сумњом, да ли су баш из дилувиалнога доба. Француски антрополози А. КатрФаж и Е. Хами све остатке дилувиалних људи распоређују у четири групе, и веле да представљају четири непозната племена по имену (зову их по месту где су нађене кости) 1) нлеме канстатско, 2) племе кромањонско, 3) племе тришерско, 4) племе гренелско или фирфооско. Прва су два племена по кроју главе долихокеФална, друга два брахикеФална, а последње би чинило неку средину. — Мортиле држи да је прави представник типанеолитскога човеканеандергадска глава. Опет неки немачки антрополози и о њој сумњају. Према деоби, коју изведе Мортиле, палеолитско је доба знало само за једну расу (канстатску), сви су остали трагови из неолитскога доба, предстаници оне расе, што је донела нову културу у Јевропу. Од неандерталскога (канстатскога) тппа има трагова и у другим крајевима средње Јевропе. Палеолитски је човек, држе, био омањег раста, здепаст, али јак, имао дугу главу, пљоснату, чело ониже назад угнуто, јако савијене очне повије, нос напред истурен. ПроФесор ШаФхаузен је тај тип реконструисао, али се ту огледа тежња да се Ј | Таку слику имаио о старнјој историји јевропскога становништва, в. БиБог №ес!ег1е, ГшШуо V доБе ргесИивЈопске, I сШ (до 200 стр), и М. Ноегпез. Б^е ХЈг§езсћ1сћ1е Јез Мепзсћеп, III и IV гл.

према теорији развитка од дилувиалнога човека направи средина, прелаз од мајмуна к човеку. Ну знаци који одликују неандерталсни тип, не допуштају да се тако јако одвајао дилувнални човек од дапашљега средњега типа. И нолетска је вилица давала повода такому мишљењу, али оно, чим се она одликује, не находи се у свих дилув. вилица. — Према неким траговима — костима дилувиалнога човека—мислило се даје ишао погурен као велики мајмуни, кад иду на задњим ногама. То се опет од стране других објашњавало другојаче, не као атавизам, већ као Физполошка појава, која се јавпла механички због силно- употребе задњих мишића, што често бпва и код планинаца. Нађен је и један тип различан од кромањонскога, али савршенији, а из истога доба. Много се више зна о племенима и тпповима неолитскога човека: но остацима из неолитског доба може се закључити, да је било више типова и племена. Неки антрополози, као што је споменуто, узимају прекид између ноолитскога и старијега доба, када су једнп стари становници из западне и средње Јевропе отишли преко Гибралтарске протоке у АФрику, па су Кабили, Берберн и канарскп Гуанси потомци племена те расе, неолитскога човека, а други да су отишли за северним животињама — и да им имамо потомке у Ескимима. По типу се неолитско становништво дели на двоје: долихокеФално и брахикеФално. Кројем главе одстуна долихокеФални тип од кроја најстаријега јевропскога типа (канстаског, неандерталског) Задржана је дужина главе, ако је нов тип постао из старијега, у шта многи не верују; индекс је пспод 70, лице је упало, ако су делови спљоштени или је испупчено с испалим јамама очним и уском рупицом за нос Много тај тип личи на остатке што се находе у Ке1ћеп§гаћег (Сред. Јевропа, Пољска, Русија). Особито је чест овај тип у Француској и Енглеској, а и другим земљама У Шпанији у гомилама кухињскога ђубрета, што се наилазе на источном приморју, находе се остаци човека, који показују велику сродност с кромањонским тином, раширеним на аФричком копну и Канарским острвима. Пре доласка Шпанаца на ТенериФу живљаху староседеоци у пећинама, сахрањиваху мртваце у њима, не знаху за метале. већ се служаху