Просветни гласник

506

НАУКА И

у Ппјаченцп и Клермону, куда беху отпшлп да траже помоћ од папе, надају^н се да ће моћи западном снагом одбитп псточног пепрнјатеља Алн чудно је да баш они, који се паДаше да ће највпше користи извући од крсташкпх ратова, као вазадп, иапе и Грци , најгоре прођоше. у тпм ратовпма. Грцн се надаху не само да ће одбптн непрпјатеље, већ да ће п изгубљене земље повратпти, ади ствари се тако окренуше и развпше, да п сама впзантпска царевпна постаде илен крсташких рптера. Позпвајућп западне народе у помоћ , Грцп свакојако нпсу очекпвалп да ће крсташп, п,дућп кроз грчку државу, пљачкатн п чпиптн свакојака наспља, а кад су видели да онп то чине, у први мах, докле беху у опасностп од Турака, којп беху на догледу Царпграда, императори впзавтискп трпљаху крсташе, адп чим се на место селџушкпх држава основа на границама византпске царевине краљевина јерусалимска, одмах Грцп почеше правптп различне сметње, које често беху правп сукоби, пролазу крсташке војске. Кад је војска , коју предвођаху кнежевп јевроискп, дошла у Цариград, Алекспје употребп све могућне начине да му ГотФрпд Булоњскп п остали положе заклетву верностн, што ови п учине. Првој војсци крсташкој , изузевшп превару прпликом освојења Нпкеје, нису Грци правпли сметње, али је нпсу нп помагали. Ну када Јерусалим буде освојен и када Алексије впде, да је полагање заклетве верностп императору грчком остала празна Форма н да крсташи основаше своју државу ( већ поче император да се стара да му крстапш не могу шкодити. С тога Грцн, впдећп да су се у нади преварили, почеше тражптп начин да крсташе сатиру и да их упропасте. Првп озбиљнијп сукобп појавпше се пзмеђу Грка и крсташа, које вођаше Конрад II. у Фплипопољу, а доцнцје, кад та војска пређе у Азпју, грчкп спроводницп заведоше је те готово сва пропаде. Док се Конрад п Луј УИ бављаху у Царпграду, грчки цар затражп да му крсташи положе заклетву верности ; то тако разгњеви крсташе, да у ратном савету Луја УП пскрсе предлог да се Цариград освојп 1 ). Када се по освојењу Јерусалпма диже Фридрих Барбароса на исток, посла пре похода посланике грчком цару да му јави за своју намеру, као н то , да ће проћп кроз његову земљу п да ће куповати храну, која је војспи потребна, само нека је буде спремљене. Ово посланство буде лепо примљено п Манојло прпстане да чинн све 1 Млсћаис! Шз(;. <1. Сго1з. 1оте I. р. 385—386.

олакшице крсташима. Међу тпм Грцп се беху тада заратнлн са Србпма ц осталпм својим суседпма севернпм. Када Фрпдрих пређе Дунав, изађу код Равна (Пупрпје) многп жупани, а међу њима и Немања, те га ту дочекају, понудивши му да се удруже па да освоје грчку царевину. Фрпдрпх на то пе прпстаде, већ посла посланство Манојлу да га уверп о пријатељству, које Фридрих осећа и гајп спрам Манојла. Но тп посланпци Барбароспнп буду затворепи у Царпграду, јер се Грцн бојаху да пх Фрндрих не вара п да ће он најзад освојитп пмперпју. Од Фплппоноља већ почпњу се отворена пепријатељства пзмеђу Грка и крсташа .Барбароса у једап мах у љутпнп помпшљаше да освојп Цариград. До сада су крсташке војске шнле преко Балканског полуострва п састајале се у Царпграду. Својпм понашањем Грцп беху раздраашли крсташе, а ови опет улили Грцима страх од њпх. Већ почпњу Грцп да гледају , да се повпм савезницпма — Турцпма — осигуравају од крсташа. • Перфидност своју Грци скупо платише. Крсташп, пролазећп кроз псточну царевииу к бавећп се у Цариграду, виделп су потпуно трулост и слабост псточне царевине. Но у псто доба видели су луксуз и богаство внзантпско. Само се чекаше згодна прплпка па да се крсташп тога блага дочепају. Ту нрилику дадоше опет старе п на двору грчком укорењене дпнастпчке сплетке. Четвртп крсташкп поход свратп са свога пута у Јерусалим, п у место да поврате св. гроб, Млечанп п Французп оснују латпнску царевпну па истоку (1204-1261) *). ' Оснивање латинске царевпне на истоку, коју мала снла освајача не могаше одржатп, а завист и пндпФерентност запада напусти да пропадне брзо, од великог је значаја по источну царевину. Стара империја показа потпуну немоћ своју. Л.акоћа освојења показа и осталим народима на гранпцама царевине, да се она може лако освојпти. Пстпна, Грци под Мпхаилом Палеологом повратише Царпград н протераше западне господаре, али и пначе лабаво једпнство њено беше тим освојењем са свнм раслабљено, царевпна беше раздрузгана и после крсташких ратова не могаше се нн из близа успети на онај ступањ моћи, на којп долажаше по којп пут под поједнним влада оцима пре крсташких ратова. Снага царевине не могаше се впше опоравитн , новп императори затекоше царевину у оном стању, у ком затекоше н палате царске по Цариграду; све беше опљачкано, 1 0 историји латинске царевине и осталих држава које, су основане на развалинама византиске империје, види у Шсћаис!-у Ша<;. с1. Сго13 4. II. 429 — 464.