Просветни гласник

УЗРОЦа П ПОСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА

покрхано 1) испреметано. Њима је требало неколпко деценнја мпрнога развића и то на много ЕЈДравпјнм основнма , па да се царевпна опорави. То освојење беше као нека опомена да се предузму реФорме у држави, и да се на другнм основима почну развпјатп. Алн мира не беше, реФорама још мање. На двору впзантиском наставпше се исте силетке, које беху довеле крсташе у Царнград; наставпше се ратови са балканским народима, против којпх Грцп почеше узиматп Турке плн као најамннке нли као савезшше. Ови пак ступпше на балканско полуострво најпре као најамнпцп ц савезннцп, а после за кратко време псстадоше господарп балканског полуострва. Впзаптиска пмперпја после крсташкпх ратова изгледаше као пзнутра труо , а с пол.а пагорео храст, кога нрва олуја срунш. У опадању своме и болестп својој заразпла је н оближње суседе своје, од којпх онн блпжп пре, а онп даљи доцнпје пропадоше. Последице крсташких ратова по Грчку беху Фаталне; тренутну помоћ, коју им крсташи беху у 1-вом рату указали, отеравшп Турке, скупо су платили, цена беше егзпстенцпја државна. Простор, време н оскудица пзвора не дозвољавају ми да се на овоме веома важном п веома поучном питању задржнм. Да би био што краћи , мпслпм да ће овде бпти место да прегледам: од каквих последнца беху крсташки ратовп по поједпне сталеже јевропскнх држава, којп учествоваху у крсташкпм ратовима, а за тим како су утицалп на развиће полптнчких установа у занадним државама, остављајући у исто време да у одвојеном одељку прегледам утицај п последице по папство, свештенство и религију. Виделп смо напред какво беше Феудно друштво на западу; видели смо у каквом стању беху поједизи сталежи, виделп смо каква беху њихова права и какве беху њихове дужностп; видели смо сељаке у ропству п беди, племиће у снлп и слави, у њпховим рукама само права п снла, јер од пспуњавања дужности брањаху се мачем, а на сељацима н варошанпма лежаху само терети и дужности. Сад да впдимо те сталеже на крају XIII. и у почетку XIV. века. Свн су учествовалп у крсташкпм ратовнма ; да впдимо како су и колико на њихов положај ти ратови утпцали Када је Петар Јеремпт проповедао крсташку војну п када је после папа држао сабор у Клермону , дигоше се сви сталежи да пду у борбу за веру. Многобројнн племпћи упутише се на исток да тамо окушају срећу свога/фужја, које беху већ

507

успешно код своје куће употребљавалп. Ирви рат п јесте њпхово дело, а не владалачко. Пре поласка на исток снага државна беше распарчана п подељена на поједине Феудалне господаре, опн пмађаху снагу земље Фактички у рукама, а краљевп беху само титуларнп господари. Снага пак њихова ночпваше на непокретном имању. У колпко који вазал имађаше под собом већи п насељенпјп Феуд, у толпко беше п силан. Међу тпм кад се одлучише да пођу на нсток, ваљало је спремнти се за пут. За то је требало новаца, но новаца не беше нли га бар не пмађаху колпко им је требало Дације, које вазалн нримаху од поданика, беху већином у природним производима. Трговина беше веома иеразвијена услед неспгурности еаобраћаја н осталих препрека, те вазали не могаху н немаху коме своје приходе продаватп. С тога ночеше продаватп плн залагати своје Феуде. Од многпх забележенпх примера о залагању Феуда ја ћу споменутп само, да између осталпх којп пођоше на исток заложн свој Феуд, војводство Норманско, Роберт војвода норманскн, син Впљема освајача. Он даде свој Феуд у залогу брату своме Впљему II Црвеном, краљу енглеском. А колико је још било таквнх залагања или иродаја Феуда, нарочпто мањих. Мишо вели на једном месту, да нмања беху врло јевтина и да се готово не могаху ни продатп, јер не беше купаца. Све што се не могаше понетп на исток, велп даље пстп писац, не имађаше никакву вредност за крсташе. Многи рптери продаваху своје Феуде, надајући се да ће моћп на нстоку задобпти нове Феуде, ако не и државе, па даваху своје Феуде у Јевропп буд за што. Тако се племпћи у току крсташких ратова мало по мало лишаваху основа силе своје — непокретног имања. Јер одласком својнм на исток онп из основа , нарочпто у Француској уздрмаше свој сталеж. Краљеви пак почеше да. шире своју власт. Кад се племпћп вратише са нстока, већ не беху више онако снлнп; они, који беху сачували своје Феуде дугпм осуством н не вршењем властп беху изгубилп онај утпцај , који пре имађаху; а они опет, којп беху продали своје Феуде, мораху да се додварају поново сизеренпма за новеФеуз,е; но већ краљеви Францускп не даваху више тако лако земље у Феуд, као што то пре чињаху. Многима не остајаше друго, него да иду у духовнпчкоритерске редове, који беху за време крсташких ратова образовани на истоку. У току крсташкпх ратова племпћп беху тако матерцјално опалп, да већина, готово сви, мораху 67*