Просветни гласник

508

НАУКА И НАСТАВА

да нримају плату из касе Луја IX. за време последњег крсташког рата; исто то впди се п у четвртом рату. Племпћп, којп се дигоше на исток, дошав у Мдетке не имађаху новаца да плате превоз Млечанпма , већ морадоше возарпну пдатпти мишидом својом'). Оба прпмера показују да је Француско племство нарочито стрададо. Мишб врло згодно вели , говорећи о последпцама крсташкнх ратова ло Феудни систем и по Феудалне господаре : „Крсташки ратови помогли су знатно да се сруше злоупотребе Феудног система, они у исто време иослужнше да се из тог система сачува све оно, што је задахнуто племенптијим осећајнма, а ирппомогоше да се у исто време међу племићима развпје оно, што потпомагаше цпвилизацију" 2 ). Крсташкп ратовп дакле руинпсаше племнће и вазале материјално , алп њпхов моралнн углед уздигоше. Када изгубише матернјалну сплу остаде им морална, као награда за губитак материјалне снаге. Но Мпшо велп , прерогативе на почасти, које пм остадоше, а за које не беше везапа Фактичка сила, нзазваше против њих зависг, коју имање материјалног богатства не беше пзазвало, јер може се опазити, да самољубље наше и сујета наша радије и лакше подносп да је други богат него ли одлпкован. Доцније су племићи и самп мо т .'Ли прпметитн да су погрешилп , што се нису ставили на чело покрету општпна п њиховог ослобођења, што су лако могли учннпти п што би им помогло да одрже свој уплшз и углед, као што то беше у Енглеској. Племићи пустише у Француској краља да потпомаже ослобођење општине, па се краљ и користи тим. Да видимо сада како деловаху крсташкп ратовп на сеоско становништво — сељаке робове (вег! - ) Впдели смо да тај сталеж грцаше у највећој бедп, сиротињи и незнању. Њихова поља беху сатирана у непрекидним приватним ратовима ; за њнх не беше нигде правде нп заштите. „Роб не пмађаше другу наду, до ону, коју даје вера, и својој децп не остављаше ништа друго , до ту исту наду п прпмер стрпљења. Он не могаше закључнти какав уговор нити могаше оставптп тестаменат" 3 ) : тако Мшио карактерпше њихово стање. Из тога ропског положаја, у коме се поданици вазалски налажаху, пропзлажаху све беде средњевековног друштва. Они немаху ппшта, што. бп пх подстицало да тај свој бедни положај олакшају; свака радња, да своје стање поправе, беше ') Види Млсћаи«! Шз4. (1. Сплз. 1. р. 2. — Исти 1;. IV. р. 285. 2 ) Исти 1. IV. р. 239. 3 ) .Млсћаис! IV. р. 267.

немогућна и одмах спречавана. Ако би се где н помислпло да се ради на бољнтку п поправци њнховог стања, племићн би те покрете угушивали, а угушпти лако могаху, јер племпћи беху п војницп , а несрећни сељацн немаху другог оружја до руку својих. С тога многи ступише у редове само да нзбегну колпко толнко своју злу судбу. Ну чпм се крсташкп ратови отпочеше, поче се п њнхово стање по мало поправљати. Поправка беше мала. алп је тек ноправка. На сабору у Клермону установљен је мир божјп, за све време докле поход тра.је, тај је мир поштован много боље пего пре; многи вазали отпдоше на исток, те тако не беше впше онпх, који вођаху прпватне ратове. На тај начип њнхова летина не пропадаше у ратовима приватним, јер не беше никог да их води. У крсташку војну оде тако много сеоског становншптва , да многе покрајине остадоше готово пусте. Услед тога, онима, који остадоше мораде се судба колико толпко поправати, јер у колнко људп беху потребнији, у толпко се с њима блаже поступаше 1 ). Један од писаца, кога Мишо наводп, казао је да сељака беше тако много, да би их морали убпјати, јер се не бн могли хранити, и с тога крсташки ратови беху добро дошли да се сувишак популацпје удалн Али да то не стоји, Мишо потвђује тиме, што сељачким крсташима од III крсташког рата беше забрањено да иду у крсташку војску без дозволе господареве. Кронпчари средњевековни говоре само о миогобројним гомплама крсташа, које одлажаху на исток, а бележаху само повратак кнежева и осталих знатних лпца, а о повратку сељака не беше ни речи. Међу тнм, ма да су они п путем у Јерусалиму највнше гпнули , опет их се доста и вратише натраг у Јевропу. Ти људи нпсу снгурно пристајали да поново савију врат у јарам , већ су гледали да се из тог стања пзбаве. Њнхови господари нпсу моглн да реклампрају једнога свог човека , који се борпо на истоку онако исто као што по Феудном праву рекламираху остале своје људе, којц бп иначе одбеглп; већ крсташ уживаше колико толико неке, ако не повластпце. а оно бар сирам њега се пмађаху извеснп обзири. Ето где се почињу рушити најбптнпја права господарева. Многи су вазалп при повратку свом осдобођавали своје људе, којн их беху пратилп на исток и који су с њима нретрпели заједно све опасности којима крсташи беху изложепи, те се и на тај начин умножаваху слободнп људи 3 ). Но како они не М1сћаис1 Шз!. (1. Сгојз. I. IV р. 268. 2 ) М1сћаш! Шз1. с1. Сго13. II р. 69—70. 3 ) Види још о ослобођењу сељака (зег!) у ДиријевоЈ Историји Француске I. I. р. 321—328.