Просветни гласник

509

имађаху сопствености непокретне, то им не остајаше друго, него да ступају као најамнпци у војску, било краљеву, бидо ппаче; нарочпто је Италија по свој прилици највпше пз тпх редова д бивала војнике. У току крсташкпх ратова задобише слободу многп становнпци око Рајпе. Онп беху дошли са обала Зеланда, одакле их пзлив мора отера, и настанише се нсточно од Рајне у покрајине, које беху пзложене ненрекпдном нападу Словена. Досељеници добише потпуну слободу, но под условом да сузбијају Словене 1 ). У Немачкој многе слободне варошп помагаху ослобођење сељака, тако псто у Италијп и Шпавијп вароши а и поједпни вазали олакшаваху судбу тога потпштеног сталежа. У Енглеској пак сељаци мораху чекатп више векова да се вихово стање поправп 1 ). У осталом веома је тешко у споменицнма онога доба разазнатн, како се, мало ио мало, поправљаше стање сељака, јер та поправка не долажаше отуда, што бп биле донесене нове уредбе н закопи , којп бп од једпом у целој државп поправилп стање сељацима, већ бољитак њихов долажаше са ширењем образованостп н са питомијим обичајпма п наравпма господара. Тако н. пр. феуднп господар XIV па и XIII века не употребљаваше сва права, која, могаше да употреби и примени на својпм поданицпма, већ по нека напушташе, а по нека замењпваше другпм обвезама. Крсташки ратови истина иису бог зна колнко поправили соцнјални положај сељака, али су ипак учинилп толико, да већ прп крају крсташкпх ратова почињу се сељацп овде онде бунити против угњетача, а то је већ опет добит, кад људи не подносе са свпм паспвно тиранију, него покушавају да јој се одупру. Да се сељацц отресу чаме, која нх у X п XI веку онако бешз притисла, п да почну покушаватп да се боре за своја права, доста су помоглп и крсташки ратовп, у којима сељацн опазпше да своју снагу могу употребити и у војипчкој борбп, а не само у тежачкпи пословима. Но сељаци расути по пољу п раздвојенп међу собом не могаху постићи бог зна какве олакшпце ц поправити свој положај. Али што не могаху сељацп, то постпгоше вароши и њнхове општине. За време крсташких ратова почеше се вршити и ослобођења појединпх варопш, па треба да впдимо колнко онп томе оелобођењу припомогоше. У средњем веку впдимо вароши , које се у главноме могу поделпти на двоје. Једне беху ') ]Шсћаи(1 IV, 280. — 2 ) исти IV, 270.

остале још од Рпмљана п беху задржале бар оне у јужној Француској по нешто од евојих старпх мунпципалнпх права. Друге опет беху „нове варошп", које постадоше доцније око племићских замкова , око којцх се скуиљаху сељаци да под заштитом господард замка живе. Господар имађаше разлога да заштићава сељаке , који прпбегоше у она несигурна времена под његово окрпље, јер у колпко онн беху снгурнпјп, у толпко долажаху у већем броју, а тим се увећаваху п приходп и војнпчка снага господарева. Ако беху повољне прилике, број досељеппка биваше све већи, п еппскоп тада подизаше ту особнту парохију п у првп мах унутрашњпм посдовима управљаше парох, заводећн наредбе које добпва онако, као што се то радпло у старпм муннццпијама римскнм Свештеник, којп беше на челу парохи је, предвођаше своју паству када би то господару требало И једне п друге варогаи пак имађаху своје господаре. Док господари беху снажни и докле беху по један у варошп , дотле и становници не покушаваху да се ослободе , алп кад господарн раздедише п варош на Феуде, када се луксуз увећа, а у исто време када се п становницп варошкп трговањем и радњом разппх заната обогатише, онда господари почеше потраживатн веће дацнје , али варошанп већ помпшљаху да се ослободе. И већ крајем десетог п у првој половини XI века почеше се на раздпчним местима у Нормандпји дизатп буне за осдобођење. У другој половини једанаестог века ночеше многе варошп тражити, да све дације плаћају од једпом п да буду сведене у један облик, а поред тога да се управљају саме, т. ј. да бирају чиновнике међу својим грађанима, којп ће вршити различне адмипистративне послове. Варош Сен Кантен прва добн од свога господара повластице које је тражила; њена је повдастпца од 988.') Када крсташи морадоше поћи на. исток, многи господарп , који имађаху под собом поједине вароши, продаваху варошанима слободу коју су тражиле. Тако крсташкн ратови још одмах почеше прппомагатп ослобођењу вароши. За време сампх ратова богатство се варошана увеаича, јер оеи спремаху све што крсташнма требаше и те пм потребе цродаваху; обогатпвшп се све већма тежаху да се ослободе. Дирн у својој историјп Француске износи занимљив пример, како се варош Лаон осдободида од свога еппскопа, који јој беше господар. Ое казује да је варош Лаон за време одсуства свога 1 ) Мкћаш! Шв1. (1. -Спш. 1;. V р. 275. Дири у Ист. Француске I. св. стр. 289. узима подовину XI века.