Просветни гласник

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА

511

ђивади су избор патријараха у Цариграду, дакде бидп су гдава хришћанства. Палство беше на врхунцу. Ну та сида трајаше само донде, док се на занаду вероваше у анагему папску; ади п та вера мораде опасти. ГГапска моћ ночпвагае ноглавито на верп у истинитост и чудотворност реднгије, п то оне каква се беше међу западне хрншћане рашприда ; адп чпм се западни народн нндуктнвним путем — јер то је најбољи н најсигурппјп пут за лечење од редпгпозпнх предрасуда — уверпше, да се за ослобођење светнх места ие .бораху анђелске војске , да се кандпда на гробницн Хрпстовој не паде сама п т. д., као што им је о свему томе говорено; даље, чпм видеше да најсмиреппји н најпобожнпји људи , какав међу остадпма беше н Луј IX, прођоше најгоре , одмах одзивање позивима папскпм да се пде у рат , да се прндажу новцн на ослобођење св. места, биваше слабпје п сдабије 1 ), а упоредо с тим слабљаше и моћ папска. На кратко да сведем. Посдедице крсташких ратова по папство беху Фаталне. За време самнх ратова оно пстпна беше моћно н силно , али у току самих ратова потпуно се показа дабавост темеља на коме почиваше моћ папска. У крсташким ратовима вндегае даљнн заиадни народи пз непосредне бдпзине, како беше папство н његова система, впдеше п разочараваше се. Онако , као што се н Итадпјани беху давно разочаради, гдедајући папске свађе с царевнма немачким, па не пођоше у крсташку војну у онодпкпм гомплама и из релпгпозних побуда, као што то учпнпше Французп, тако се п остадп западнп народп разочараше, упознавшп папство из бдиже. Свака спда лепша је из дадека, као што су позоришне декорацпје, бреговн п пнрамиде п човек у ФотограФИјн депши. Кад се пак тој сиди прнђе блпзу, а нарочпто кад осетпмо за вратом њену руку, кад ту сиду разгдедамо из ближе, онда нам се н она као брегови, ппрампде, позоришне декорације представи онаква каква је, н у нама се буде тада други осећајп. 0 свему што рекох могао бпх навестп доста прпмера, но за потврду овога што сам рекао, само ћу указати на БонпФација VIII и на његову судбину. Тај је прнмер, мпслим, довољан. У крсташким ратовима папство не само што пзгубп много од свог угдеда п своје силе , већ здоупотребом редигиозних осећаја своје пастве изгубпше и онај ! ) Веома је интересна анализа, зашто одушевљење за крсташке ратове поче слабити. Тај процес опадања одушевљења као и разлику изиеђу појединих крсташких ратова по дрвобитном плану имао сам изнети у засебном одељку, ну како сам изненада морао план мењати, то је и тај одељак испао.

угицај па њу, коју могаху вековима задржатн пзгубише утпцај религпознп. Од крсташкпх ратова броЈ људп, којн гдедаху па иапу као на свима слабостима подложног човека, увећаваше се свакп час. Беренгар пз Тура и Петар Абелар беху помрдп, ади број људи, којп мишљаху као онп, увећаваше се једпако. У току крсташкпх ратова показаше се последцце и по свештепство, које такође учествова у тим ратовпма. На прво место , њихово нмање увећа се зиатпо, нешто тпм, што побожнп људи, умпрућп, завештаваху по нешто од свог имања, за тпм многп крсташп даваху прп поласку по негато п свегатенству, а поред тога свештеннци куноваху од вазала њпхове Феуде, када ови иодажаху на псток. Све то увећаваше њпхово имање, а са пмањем увећаваше се н раскош међу свештенпцпма. С друге сгране п свештеници беху Феуднн господари п стајаху у вазадскпм односима као и други вазалп. По начедпма Феудадинм беху дужнп да ратују, а но начедпма религнозним беху дужнп да шпре мпр, п према томе беху у двојаком подожају 1 ). Према днчним особпнама епископовим ндн абатовим, они одговараху једној или другој дужпосги већма. Крсташки 'ратови оддучпгае у једно време многе свегатенике да иду у рат. Ну у исто доба они у крстагаким походпма, нарочпто кад би крстагап запади у беду и кад би међу њима морад иоклизнуо, опомпњаху људе на мидост божју н на страх од казне божје. Ади с друге стране опет дабавост дпсципдине у ногдеду духовнпчком учини, те многн свегатенпцп жпвљаху протпвно завету своме. С тога се, а п са нагомнданог бдага , поче подпзати гдас иротнв таквога начина жнвота у свегатенству и против њихове сиде. Свегатенство бп такође изагало ослабљено нз крстагакнх ратова као год н племство, јер крстагакп ратовп беху у опгате Фатални по сталеже; алп негато то , гато прелатп не могаху отуђпватн Феуде црквене нн под каквпм пзговором, а јога вигае гато се снага његова непрекидно обнављвгае, могаху свегатеници да задрже своју стару сиду, само мадо огранпчепу, п посде крсгашкпх ратова. Нпје бидо могућно да се један тако велики догађај у нме вере нзврши, а да не оставн трага и да не буде од последица по саму веру. Одушевљенн редпгијом крсташи ночинише чуда храбрости. Треба се сетити само какво чудо учпни „свето копље" међу крсташпма, који беху опседнути у Антнохијп. Мп данас у XIX веку не можемо да појмимо то одушевљење редигпозно, које г ) \Нс1!аш1, НМ. <1. Сго18. 4. IV., 248.