Просветни гласник

512

НАУКА II НАСТАВА

вдадаше западнпм народпма у време првог похода на нсток. Слпчнп прпмерп одушевљења за пдеју могу се видетп само у велпкој револуцпји Француској п на барпкадама иарпскпм. Само пдеја слободе могаше одушевитп свет, да на самртпом часу борац за слободу узвпкује : „хоћемо Бастпљу" Но то је бпло крајем XVIII века, данас нп тога нема. Идеја слободе толпко је пута злоупотребљена, да бп она данас тешко могла да под своју заставу скупи све народе !... Разгледајућп псторпју поједпнпх крсгашкпх ратова опажа се , да у доцнпјим ратовпма нема чудеса. Нпко ие покушаваше да своје борце одушевљава каквнм копљем илн витезом одевенпм у бело одело, којп стајаше на догледу бораца, којн освајаху Јерусалим. Важност тпх чудеса беше већ престала. Кредпт религпје беше усколебан; пстпна она још и после крсташкпх ратова бегае моћпа, још је народ гледао мпрно како света пнквизпција спаљује људе у нме божје, алн нема примера да су где год сами хришћанп убилн каквог јеретпка. Оспм тога , до крсташкпх ратова, па п за време њпхово , многи ндоше и у рат и пначе на исток да нађу и донесу разлпчне реликвпје, које спасаваху од зла. Но баш у току сампх ратова свакп пмађаше пршшке свакц час, да се увери да реликвије не вреде нпшта. Ужасно уверење ! Опо што су људн до јуче, тако рећп, обожавалп , данас немаше никакве вредностн. Већ поче нијетет спрам релпгије замењивати старо одушевљење и веру у њу. Све оно, што беше на Хрнстову пауку налепљено са стране, илн што је унела болесна уобразпља пустпњика и ограннченост светих отаца, све беше уздрмано ; од крсташких ратова тн се налепцп држаху само силом оружја , но и број бораца, којп хтедоше науку Христову да очпсте од тнх страних и шкодљнвнх елемената, биваше све већн и већн. Крсташки ратовп били су дакле по догматичко хришћанство од рђавпх, а по Христову науку од добрих носледица. У додпру западних и псгочнпх хришћана ваља потражити корен различннм сектама, које се крајем XII и почетком XIII века појавнше на западу. Томе су петина помагали и односи јевропских књижевника с Маврпма, али главно је да крсташкп ратовн учипише те се те секте могаху н утврдптп у поједишш местпма у Француској, Италији, па н у Немачкој.

Последице крсташких ратова по културу и цившгазацију. Прпступам сада најтежем п најважипјем гштању ове расправе п делу њеном, у коме треба да

кажем, какве беху последпце крсташкпх ратова по културу п цпвнлпзацпју јевропскпх народа,; треба да сада обележим какав беше резултат од међусобног додпра разлпчних народа, као и од додира истока са западом, једном речп, треба изнети резултат додпра две разлпчне културе и две различне цпвилпзације. Какав је леп, а колико је тежак задатак! Ја не мислим на њега одговарати. Ја ћу покушатн само да кажем : како би требадо одговарати Да се на горње пнтање одговорн како ваља, треба се упознати у појединостпма са историјом трговнне н пропалазака, стањем науке пре н после ерсташких^ ратова и т. д. Треба нарочито упознати народну литературу истока и запада, и то изворно , каква беше пре и посде крсташких ратова , па кад се све то упозна п једно с другим упоредн, онда бп се тек могла видетн она узајамна промена идеја, која се извршп за време крсташких ратова, онда бн одговор на постављено пнтање био тачан н могло бп се вндети колику п какву улогу у свему томе играху крсташки ратови. Тако сам схватио питање, а тако сам мнслио да одговарам на н>. Међу тим, кад сам га почео ргдити, нашао сам се у оном подожају, у коме се налазн војска какве државе, коју у најкритичнијем времену напусте њени савезницн п ставе се у положај „оружане неутралностп" ; ђенералштаб њен хчораде тада на врат на нос мењатп ратнн план.... Моји савезнпцн беху различнн нзворп, које сам се надао овде наћи и одакле сам мпслпо повадити грађу која мп је нужна. Када нпшта нпсам нашао што сам тражио , морао сам, изменнвшн цео план ове своје расправе, и свршити је са онолпко грађе, колико се има. У осталом свп, који се баве исторнјом, а варочиго у нас, често долазе у Тантадов положај. Да пређем на саму ствар. Редом ћу прећи какве беху последице у ногледу зблпжења народа , за тим како утицаху на трговнну индустрију п проналаске, а посде ћу прећи на посдедпце по науку н дитературу народну. У оно несигурно доба, какво беше у X н XI веку, беху ослабпле, готово са свим прекпнуте везе не само између појединих народа, већ п између иоједпних провинција истога народа. Додир међу народима беше само у рату, иначе они слабо познаваху једни друге. Непрекпднн приватнп ратови, распарчаиост земље на Феуде , као п песигурност путова спречаваху сваки живљи саобраћај. Од тога је нарочпто патила сувоземна трговина, а услед