Просветни гласник

ПРПЛОГ ИСТОРПЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСЕИХ ЈУНАЧКИХ НЕСАМА

513

тога и цео парод. Мн смо виделн да вазали нмађаху права наилаћнвати ђумруч Iпу иа гранпцама свога Феуда , осим тога нанлаћиваху друмарину, бродарину и различне друге таксе од трговаца, којп би дошли у њихов Феуд , чак се иђаше дотле , да поједини рптери иђаху у заседе и пљачкаху путннке. Услед тога настаде потпуни застој у трговннп , а индустрпје готово и не беше. Сав новац новучен је нз саобраћаја, јер нико не смеђаше да се усуди да га покаже, по чем би Феудални господари одмах на богатије људе ударнли дацнје и глобе. Разлпчност монете такође је отежавала трговину, јев вазалн, који имађаху право коватн новце , не примаху други новац у својнм Феудима до свој , а таквнх вазала беше у Француској крајем X века 150. Што се тпче стања поморске трговпне имам да кажем ово. Она беше такође на ниском ступњу пре крсташких ратова. Бродарство беше веома несавршено, бусолу једва ако примењпваху у практицц Маври , па и они то знање чуваху као највећу тајну , европски народп н не сањаху о њој. Саме лађе беху веома несавршене. Бродари не смеђаху никада да се удале далеко од обала да не бн залутали. Услед тога бродоломн беху чешћи почем су таласи поред обала већи п беше много сакривених гребена о које се лађе разбијаху. 1 ) Но то нпје све. На самим морнма господараху нормански , сараценски и пталијански гусари. Државе морске, као Впзантнја п друге, заилетене у непрекндне ратове, ретко када могаху обратптп пажњу на нстребљење гусара. Онн владаху свуда н готово може се рећи , да свн, којп вођаху трговину преко мора, беху гусарп. Кад бп се на шпроком мору среле две лађе, ако нису пз истог места, ретко би се прошле без сукоба. Победилац опљачка лађу побеђеипх, ноубпја пли првом прпликом распрода људе, које је опљачкао, и после са свпм мирне савести враћа се у своју варош или улазп у прво прпстанпште, где распродаје н купљенп и опљачкаип еспап. Но при свем том опет беше неких трговачких веза између нстока и запада. Нарочито Византинци одржаваху те везе са пстоком и сви цареви, почевпш од Јустинијана Великог, стараху се неко мање неко више да трговину развијају. Па и старе трговачке вароши из западне Европе, нарочнто Марсељ, Ђенова, Пнза и доцније Млецн, ] ) »Имам један камен драгоденији од дијчманта*, узвикиваше један Француски вазал , чији Феуд беше на обали морсво.ј. На тај камен мехао би сигнаде, којима вараше аађаре када настане бура, да се тобоже ту иа сигурно место склоне. А кад се лађари преваре и лађа рачбије , све што вода избаца припада по Феудном праву, господару Феуда... У Диријевој историји. ироивктни гласник 1894.

почеше одлазнти на исток н развијати своје односе трговачке, нарочпто са византиском империјом. Само што ти односи беху слаби, а нарочито ослабише у XI веку (Наставиће се)

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИОАО ДР Ј^СМУС рЕРЕНЗЕН превео ЈОВАН РАДОНИЋ увод и ирвн д е о : јужно-далматинске песме дуга размера по времену и иесту постанка свога У в о д (Наставак) А. угарско-српски круг песама (Бог. 8 — 35.46. АгоМу 1. 3.) IV. Код већнне овнх песама (9., 14—16 , 18, 20., 21. 26—35 Песме 1 иЗ у Архиву III) јекраљ угарски главно лнце, око кога се радња креће, или ако то не, а он се бар узгред спомиње. Обичан му је назив „краљ буднмски", ређе „краљ угарскп", каткад и „земаљски краљ", „земаљски господар". Већином се име не помнње ; код Богишића у песмама 21., 28., 29. н у песми 3. у Архпву III спомиње се краљ Владислав. Матијаш се помиње у несмп 12. и 1. у Архиву III, као и у песмама 30—31. у којима се пева о његову избору (назнва се он Матијаш Јанковић). Још се помпње Матијаш у песмп 10. као син Јанков, за тнм у песми 23. поред брата Лајоша. А ко је тај Владислав? У песмама 21 , 29. и Арх. III. 3. мисли се Владислав I. јер се доводи у везу с поразом на Косову годпне 1448., а овај се пораз у успомени стопио са поразом на Варни год. 1444. У песми 28., где се пад Будпма спојио са поразима на Варни и Косову, постало је већ ово име типично. Којег пак краља онде да разумемо, где се нме не спомиње? У песмама 12., 14—16 види се већ из самога склопа, да се ту мпсли краљ Матпја. У иесмама пак 9., 18., 20 , 26., 35. Владислав I., у песмп 27. може се и на посмрче Владпслава мислнти. Врло је мало несама, где се назив краља односн ма на коју особу. Такове су песме под бр. 33. 34. Овде се ннгде не јавља краљ будимски само као типична појава, као што је то у песмама код Вука, што је са свнм појмљиво, када помислпмо, да су 68