Просветни гласник

514

НАУЕА И НАСТАВА

ове песме свакако ближе добу, када је постојада 1 угарска краљевпна, док је међу тил у XVIII веку свака успомена на њу ишчезнуда. Поред краља певају се ,госиода угарска, бани угровп и угричићи. 1 ' Као банови спомињу се Јанко војевода, Михајдо Свидојевић, Секуда сестричић, Павао Стрјемљанпн, у опће бан сдовппскп, бан босански и бан пољички. Деснот Вук Бранковић износи се у неком особптом одношају верностп п вазадности према краљу Матпјп, а Деспот Ђурађ Бранковић је увек нестадан према краљу Вдадисдаву, управо према губернатору Хуњадскоме. Сав овај круг песама ноже се опет на две групе раздедити. У мањој групи пзпосе се догађајп из друге подовине XV века; ту се пева о краљу Матији и деспоту Вуку. Друга, већа група пева о краљу Вдадисдаву, Јоваиу Хуњадскоме и о осталпм јунацима битке косовске, дакде по својој садржини пада у прву половину XV века. Прва група (Бог. 12—16. 30. 31. 1. у Арх. III) У а. Бирање краља (30. 31). Од ове песме имамо два варпјанта Изгдеда, да је иесма под бр. 30. старија. Ове песме сачуваде су тамну успомену о тешкоћама прп пзбору Матнјину. У несии 30. јавља се неки Микдеуш бановић као противник Матпјин, те тражи круну за себе, ади је Јанко, који се представља као жив, добива божјом пресудом за сина. Да је пресуда божја тек доцније продрда можда из какве прпче у историјску песму види се отуда, што је ова пресуда са свим издишна после одлуке краљпце будимске (која се овде јавља само као типична Фигура\ Није круна Миклеушу по дјелу ни по кољену, Нег је круна по кољену Матијашу сину своме. (стр. 82)^ Песма даје Матији право наследства на круну, но при том се и додаје, да је и заслуга његове куће (по дјелу) много допринела, што је круну добио. Онај мотив, како круну бацају и како она пада на гдаву оиоме, коме је суђено да буде владар, пренесен је у новијој песми код Петрановпћа, бр. 17. (особито у ст. 274. и даље) на младога српскога краља Уроша, што свакако нема смисла, јер је Душан умирући тачно и пзречно наредио, ко ће после њега доћп.') Просуда божја није бида по вољи угарској господи, ади му се ипак покдоне и признају Матију за краља, само се Миклеуш Бановић удади са срџбом у срцу. Менн се чннп, да се под овим пмеОва песма стоји у тесној вези са песмом у Милутиновића под бр. 69., где су речи: круну даде мдадоме Урошу — коју му Је царе оставио — служиле за основ песми код Петраиовића.

ном без сваке сумње крије Михајло Свидојевпћ. Треба само прочитатп, како Фракноји разлаже одпошај Свилојевићев према своме нећаку Матијп. Још је ово јасније тиме, што у варијанту 31. на место Мпкдеуша додазп Мишић 1 ) Стјепан. Код Јагића на стр. 215., где цитира један одељак из Бараковића, јавља се поред Михаила Свилојевића некп Стппан Мусијевић. Као што н Јагић узима, да је Бараковићево причање по народним песмама, бпће ио свој прилици, да су у тим песмама оба ова лица стојала у тесној вези. Тако би било могуће, да је у овој нашој песми једно лице заменидо друго. 2 ) Међу тим је у песмп 31. претенденат на круну само Фигурант ; прави ривал Матијии је Јанко. Овде се божја пресуда п сувише претерано приповеда. У песми 30. бачена круна спушта се Матији на главу, па и онда, када је место ироменио. У 31. песми излеће круна из краљева двора, да потражи главу Матијину, кога је отац намерно на поље извео. Чинп се, да је у осталом ова представа, да је Јанко био ривал своме сину, из песме 31. продрла у старије излагање песме 30. Према оној јасвоћи, која је у стиховима 7., 41., 56., а особито у стиху 59., стоји у таво ведикој противности ст. 61. а тако исто п цеда еписода (ст. 86—93), да не можемо распознати доцније уметке 3 ). Какојепак у овим песмама исторпјска истина помућена, јер је Јанко Хуњади већ био мртав, те није могао учествоватн у избору свога спна, свакако је онда песма о томе избору, па и првобитна песма, како је најбоље сачувана у песми под бр. 30., аостала у XVI веку. Напротив није немогуће, да је овој песмп бпда основа друга нека историјска песма крајем XV века, која јетакођер певада о избору Матајину за краља. Овака песма могла је постати само у Угарској, јер тешко, да се још когод х ) У оригиналу стоји Мисић. Прев. напомена. 2 ) Никако не могу усвојити мшпљење поштованога писда, да се под Миклеушем Бановићем има разумети — у народ. песмама толико познати — Михајло Овилојевић. Како овога последњег увек сретамо под његовим правим именом, то бисмо онда морали нмати одређених, врло важних узрока, да у народним несмама сем његова имена нмамо још које, ко.је би њега означавадо. Тих важних узрока немамо, шта више историја зна за једно одређено име, које је за ову ситуацију врло згодно, и које би збиља могло бити Микдеуш Бановић. То би био силни Никола Илочки, ко.јије неко време био претенденат на престо. Упор. Ее§з1ег Шет III. стр. 5., 10., 15. НиТзе III. 131., 134., 136. п даље, Смичиклас I. стр. 615 и даље. В. Јагић. 3 ) Како се оба варијанта један према другом односе, доста је да знамо, да нити овде нити онде нема оне првобитне песме (основе). Не може се поуздано утврдити, да ли песма 31. иолази са 30. песме у ономе облику, какав сада пма 30. (са већ поменутим умецима), идн су ти умеци у 30. уметнути по неком угдеду, као што је то н.пр. у песми 31. Ово носледње чини ми се вероватније, по што се 19. ст. иесме 30. тек 46. стихом из 31. песме разјашњава.