Просветни гласник

69*

прилог историји

изван Угарске интересовао за чисто унутрашње угарске ствари. Не може се ни замислити, да је могла постати у Далмацији. Сеоба иесама из једнога краја у други захтева много више времена, да би се за то време песме могле саме од себе развијати- Да су се ове песме прилично пре него што су записане, дуго, у Далмацији певале, најбоље се види по оним сплним талпјанизмима и дубровачким језиковнпм особинама. Ове су песме познате биле п у Србији, јер се један мотив у овпм песмама преносн у круг прича п песама које су у Србији постале. Из свег овога излази, да су се ове песме кренуле из крајева северно од Дунава п Саве, па прешавши Србију стпгоше у јужну Далмацпју и то у току XVI. и XVII. века. 1 ) Око 1800. године нема вшпе ниједне песме, о пзбору МатиЈину. VI б. ДеспотВук Огњени (12—16. 1 Арх. III). Личност која се пева у овим песмама јесте унук сриског деспота Ђурђа Бранковића (| 1456). Вуков отац беше најстарпји син Бурђев, Гргур, кога Турци год. 1441. ослепише. Вуково је потпуно име: Вук Гргуровнћ Бранковић. Године 1459. услед и посред жалосних незгода и комешања потпаде Србија са свим под Мухамеда II. Изгледа, да је тада млади ВукБранковпћ био са својпм оцем у Царпграду. Знамо, да је године 1465. био у једном турском посланству, које је ишло Матији, да углави мир пзмеђу Угарске и Турске. По њега је било ово од великога значења. После смрти Хуњадскога и Бранковића (обојица су на брзо један за другим умрлп), још се ') Писац ме није могао уверити ии овде ни ииаче, до иорекдо тих песама морамо тражити баш северно од Дунава и Саве. Угарскву ХУ веку играла велику ролу у очима хришћанских нароГа на Балканском полуоству који су ненрестано поноћи ишчевиввли, те се према томе не може рећи да се може назвати избор краља у Будиму чистом »унутрашљом угарском ствари,* За оно мало, што се у иесмама 30. и 31. о том догађлју прича једва да је и потребна така непосредна близина ономе мтсту, где се избор десио Писац силом хоће на оепову оних песама да усврои »сеобу из крајева северно од Дунава и Саве, кроз Србију у .јужну Далмацију.* То је тврдња коју тек треба оснажити врло јаким доказима, да би могла бити вероватна. Знамо, да се епске песме из унутрашњости Србије. Босне и Херцеговине шириле далеко на запад и север (шта више и на југ Бугарима), но олана сеоба, како је иисац замишља нема — бар колико ја снам до сада слична п{Јимера у животу српске епике. Али ипак дужни смо писцу захвалити, што енергично ради, да своје становиште утврди. Из разних мишљења креснуће варница истине. В. Јагић.

српских јуначких песама 515

већма пооштрила мржња између ове две куће. Тако на сабору у Сегедину год 1458. одузима Матија кући Вранковића сва добра, па пх даје босанскоме краљу. Али у бурној години 1459., када Србија паде, утиша сеовамржња. Могућност је дата бпла да се они измпре. Мора да је Матија видео, колико млади Бранковић вреди, те одлучи, да му пружи руку за измирење. Он му поврати, колико је могао, већпном све поседе које је кућа Бранковпћа имала, оне крајеве Срема, које је српска емиграцпја носела у току XV века; сем тога даде му стару титулу „деспот", око које се светлио још неки слабачак сјај старе државне самосталностп и народне пезависностп; а од Вука је за то Матија искао да му буде одбрана на „размјерној покрајинп". Овај се позпв толико пута понавља у овоме слоју песама. По историјскпм подацима је Вук умро 1485. године.') Код далматинскога песнпкаХанибала Луцића 2 ) (1480—1525) већ се јавља деспот В^ккао славан јунак поред војводе Јанка, те јунаке своЈе маште све, упоређује са Вуком (Јагић стр. 214). Зар не смемо дакле на основу тога закључити, да је већ прво колено после његове смрти певало песме о њему? Разгледајмо мало боље ових пет песама, које о њему говоре У песми 12. и 1. у Арх. III. Фактпчни су псторијскп одношаји мање више верно изнесени. Песме 14. и 16. стоје према 1. у Арх. III. већ између псторпјског и епског нзлагања. У 15., а особито у 13. песми већ је јаче избпо типски облпк епскога причања. У иесми 12. се леио виде појетично народно схватање нзмпре између Вука Бранковпћа и Матнје и враћање Вукових добара. Обоје је мираз, који му доиосн жена Барбара. Она је заистакћи Спгисмунда и Франгепана п Вукова жена пз другога брака; у песми се износи она као сестра бана босанскога, и као његова је жена у првом и једином браку. (Наставиће се) Ј ) С. Новавовић »Последњи Бранковићи« 1886. За чудо у делу Фракнојеву нема никаквих података о Вуку Бранковићу. Тек када сам са овом расправом готов био, дође ми до руку дело од Рев1у-а Вгапкоу1сз О-убг^у гасг Деаро^а и т.д. 1877. (1). 1л1 ВепсМе аиз Цп^агп I. стр. 480). 2 ) Луцић је умро 1553. Прев. нап.