Просветни гласник

516

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИИ

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи ,,Пр. Гдаенику") XVII. Из прошлооти русие цензуре. — Време цара Павла. — Шта је осећао књижевник у то доб&. — Цензурни потоп. — Павлови укази против књижевностп. — Цензура у пристаништима. Указ од 13-ог априла, 1800-те год., забрањује увоз у Русију свију иностраних књига, сем тунгуских. — Цензори стрепе над сваким изразом. — Примери над драмама Августа Коцебу-а. — Ирој Павлова времена, Фјодор Оспповнч Туманскн. — Његове забране. — Његова потказивања. — Олучај с ришким књнжарем Харткнохом. — Историја једне невине зкртве Туманског. — Петроград зими. — Цетроград лети. — Нечистоћа и колера. — Куд иде наша сувремена поезпја. — Две врсте наших стихотвораца: једна, која преводи с руског, и друга, која се руски потписује. Цензору Красовском 1 ) биоје претходнпк цензор Тумански, представнпк једне мрачњачке епохе, којој није равие у ру-ској историји. Било је то страшно време. »Француска, изнурена постовима под монархијом, опијена рђавом ракијом Русовљева Друштвеног уговора и двадесетине других смешаних или јаких пића, по том ударена на мах капљом у главу 2 )®, предавала се страшним оргијама изопачене Револуције, кад седе на руски престо син Катарине II., цар Павле Петровић (1796—1801. год.ј. Да спречи сваки покрет у том правцу, његова мати показала му је, у последњнм годинама своје владавмне, пут којим му ваља грести. Озбиљни радници на пољу народне просвете, као Новиков, и књижевници, као Рађишчев, беху затворени; рад у приватним штампаријама обустављен; а књиге, заостале из старнх, бољих времена, спаљиване тисућама на гломачама. Изгледаше, да се даље није могло. Цар Павле показа, да је све то цвеће било. Полицији би мало, што је мотрила на сваки корак и на свако словце, већ обрати пажњу и на одело. Да се избегне све, што би подсећало на Револуцију, беше забрањено носити окр\ гле шешире, Фракове, прслуке, чакшире, обућу и црне капе с ушима — све, како се онда носило у Паризу. Мушкиње се обуче у просте каФтане са усправљеним јакама, метну на главу шешир на три ћошка, а на ноге — ботфорте; за даме изађе такође прописана мода Ј ). Вида Писма из Петрограда, IX. 2 ). Н. Тате, 1а Ке^о1иНоп, Рапз 1873, I., 460.

Оваком, иоле интелигентном човеку било је тешко, а списатељима и књижарпма понајтеже. Опи беху већ унапред уписани у шириоце бунтовничких начела, и као такима, живот им је увек висио о концу. Ноћу дођу, узму вас и одведу, не казујући вам узрока. Сутра сте већ на пугу у Сибир, и ако вас не терети никаква крнвица. Доста је што вас је неко потказао, што је пала далека сумња на вас, или што ваша госпођа, шетајући се, није на време скочила с кола н поклонила се цару, кад се провезао крај ње. Шта је осећао у то време књижевник, живећи у Петрограду и радећи на литератури, најлепше нам казује Август Коцебу '), у својој кљизи Знаменита година мога живота. „Указујући цару, човеку добру раду од природе, свуда на нека страшила, зликовци, пише он, учинише, да у Русији завлада терор. Свако вече легао сам с мрачном слутњом, трзајући се ноћу и скачући у самртном страху из постеље, чим би се чуо шушањ, чим бп ирозврјале какве кочије. Свако јутро била ми је прва брига избећи све беде, које би ме тај дан могле снаћи. Пошав од куће, тражио сам још из далека Господара очима, да на време изађем из кола; пазио сам, да ми је одело скројено и сашивено по пропису и да је боје, која се захтевала; био сам приморан, да указујем пажњу женскима сумњива гласа и мушкима ограничена ума; гутао сам дрскости мужа г-ђе Шевалије, глупог учитеља балетног; кад год се давао мој комад, дрхтао сам од зебње, неће ла будна по.<;иција или тајна експедиција наћи у њему какву увреду или нешто сумњиво. Увек, кад ми се супруга с децом не би на време из шетње вратила, стрепио сам, нису ли је можда одвели у затвор, као жену го'). У Русији бавио се је Коцебу од год. 1783. —97., служећи у Ревељу, из почетка као асесор апелације, а по том кае начелник магистрата. Ту се је и оженио Рускињом. Год. 1800-те замоли Павла за дозволу, да дође у Петроград, да се види са својим синовима, који се васпитаваху у тамошњем кадетском корпусу. Мрзећи у души све књижевнике, особито нностране (а Коцебу је онда био „драмски писац Њ. В.Императора аустриског®), цар му је љубазно даде, наредив међу тпм, да га затворе, чим ступи на руско земљиште и пошљу у Тоболск, у Сибир. Тако и би. Дуго би он тамо остао, да добра намера не намери неког младића на његову драму Стари кочијаш Петра Ш-ег. Младић је преведе и приказа императору, којему се комад веома допаде. Он обдарп преводиоца и нареди, да се писац врати из Сибира и да се богато награди. Коцебу доби у ЛиФландији имаше, које му је доносило 4000 руб. годишњег прихода, и поста управник немачког дворског позоришта у Петрограду, са чином дворског саветника. Отуд дело и 3нам.':нита година мога живота".