Просветни гласник

552

се може наћи објашњење и за основне одлике у раси и исконској култури, што их деле сва сродна племена, а. исто тако и за заметке, што послужшпе за доцнија одвајања и лучења. Међу тим је настало доба кад се није имало више куда слати изван периФерије сувишак становншптва, јер су све земље већ биле поседнуте, ваљаше се Индојевропљаиину мало и замислити, побринути, како да нађе начина, да више не зависи о природи и даровима јој и да силом, знојем и трудом задобије, што му је потребно било за живот — то и јесте моменат, кад се рађа прва култура, кад је своје природне моћи употребио индојевропски прачовек себи на корист. Према нрироди земљишга и положају његову потреба да ваља радити, ако се хоће живети, застигла је у разним погодбама праљуде, тако да су једни постали рибари и ловци, други прави културни људи. Индојевропљанин је постао рибар и ловац, и тако је нашао начина да се даље издржава, и ако се становништво у домовини му множи. Монгол је научио припитомљавати животиње и постао номад и сточар. Семит је отац најстарнјих народа ратарских, културних у правом смиолу. Те су три оделите врсте занимања послужиле као основа за потоње човеково васпитање, за пут к цивилизацији. Индојевропљанин никад није био номад, пастир, јер за то није ни место, где је живео, било удесно по својнм природним погодбама. Исто тако није лако постати номад као год ни ратар, па и ловац, а номад је већ готов етнолошки тип, који се не може тако лако мењати. Право је имао В. Хен, што је прекратио и разбио старе снове о високом културном ступњу индојевропскога пранарода, али опет није сам избегао погрешку, што га је прогласио за пастира. Прилози црпени из лингв. палеонтологије по Водскову не дају права таком мишљењу. Ваља тражити индојевропски нранарод у оном предисториском становништву •Јевропе, што је за палеолитског доба живело у пећинама, и тамо оставило трагове своје културе или у колибама, у опће народ, чији се трагови находе у кухињским остацима. А они беху сви само ловци и рибари, истом је Индојевропљанину ваљало ићи у школу Семитима и Монголима и научити се у њих вештинама, до којих самостално дођоше.

Индојевропски се народ ширио кроз свуколику област, у којој га сад подељена на народе находимо, као сабирач, некултуран човек, и сваки је корак у култури учинио засебно сваки народ у својој домовини, у коју је као сабирач дошао. У споменутим културним остацима палеолитскога човека имамо трагове индојевр. племена: камено је оружје за њ било једно време неоцењена добит — корак у културном смислу. Али као што су представници палеолитске културе били Индојевропљани, исто тако ваља мислити и за представнике неолитске културе и културе бронзе, које не донеше у Јевропу иноплеменици. Водсков даље мисли, да ни Баски ни Етрурци нису остаци особитог племена, већ само делови народа сабирача, који су дошли у изоловане крајеве, изван домашаја културе што уједначује, и тако се по изгледу развили у особите расе. Како да се објасни заједничка култура у Индојевроиљана, особнто опћи језик? Објашњење, које даје Водсков, доста личи на мишљења неких етнолога као Бастиана, Рацела 1 ). А оно се састоји у главном у овом. Неке су клице језика билејошу прво доба, н то се наследило и разнело како се народ поступно ширио. Али се за највећи деојезиковнога блага мора тражити друго објашњење. Доцнији језик носи утиске виших културних одношаја. Трговачким је путем раширено језиковно благо од једних индојевропских племена другима, а морало је бити трговачких свеза између .Јевропе и Азије у најстарија времена, као што их има ') АпЉгородео^гарМе, II. 739, \'огГКа(;2е1. У главном се то мишљење своди на ову језгру. У почетку^је било врло много језика, а сваким је говорило врло мало људи. Где год је један језик раширенији, тамо се оиажа и већа образованост, боље друштвено уређење, већи умни"развитак. То све стоји у свези, није исконска појава, већ резултат развитка. А према томе у историско доба видимо, како некпх језика нестаје, једанотима маха над другим, с тога и говоре врло различна племена истим језиком, јер с његовим ширењем стоји у свези и ширење њихове моћи, напредак у култури. У основи свет је исти те исти: што се догађало у историско доба, бивало је у лредисториско. Језик се истина депа у говоре, што се више множи становништво, што географска растојања и препреке чине тежим саобраћај, али исто јтако има.^и други чинилад, који све то изједначује, нивелује — при чем саобраћај и ширење језика образ^ваних редова у народу или вњижевни имају особито знатну улогу. »Датински се, донесен у Галију и заменив народни језик келтиски, поетупно тако диФеренцовао, од Пиринеја и Вогеза до Океана, те да природаи развитак нису омели утицаји политички и литерарни, нема сумње да данас не_ би билејдве опћине, : које би говориле истим језиком латинским.« 6. Раггз у 1Мзсоиг8 ргопопсе 1е 26 та! 1888 аи Сопјтез с1ез босШез заУап{8, цитов, у Р. Раззу, ЕШ(1е зиг 1еа сћапдетеп^з рћопеИдиев ес4. Рагјз 1891. год., стр. 18.