Просветни гласник

562

НАУКА И НАСТАВА

беше то, да их помеша са својим старим народним ! јунацнма. Дођоше крсташкп ратовп; преиреке, које народе раздвајаху уклонише се; нрожетп једном идејом народи се загрлшпе; загрлившп се, упознадоше се и впдеше да су једно, да су браћа Те братске везе у великим опасностлма на далеком истоку ојачаше, п нз крсташких ратова иониче једна нова снона, којаод тог доба народ држаше у везп; та је спопа народни понос. Ерсташкн ратовп даваху обнлат матернјал, којпм се уздпзаше понос народнп. Колико је који народ учествовао у крсташким ноходмма, толико пз њнх изађе трезвенпјп, изађе одушевљенији. Немди се по своме ћиФтапском карактеру а нешто н но урођеној пакости својој подсмевају Француском народу, што овај себе назнва великом нацијом." Немцн немају праио Нема ниједног великог догађаја у нсторпјн света а да Французц не учествоваху у њему. А коју то велпку н напредну идеју пзведоше Немцп ? — РеФормацију? На то ппјењихово дело. РеФормацију су снремили Французи, Енглези, Чеси, а Немцп су ту равни оном царићу, којп је надлетео орла. Својпм згодним геограФскнм положајем који заузимају у Јевропи, корнсте се те — малко је оштро, али је тако — краду идеје од својих напреднијих западиих суседа, а псточним цјужним околним народпма сметају њцховом нравилном развнтку .. Занесен извесном струјом мпсли, готово се удалпх од питања. Ја треба да говорцм о последицама крсташких ратова, које су они имали по лптературу народну. На првом месту опажају се благодетне последице по саме народне језпке. У почетку крсташкпх ратова народни језццп још се не беху уздигли на ступањ књижевног језика. Учени писаху латинскпм језиком, а неучени још се не усуђцваху да ступе са народним језпком напред. Речник њихов још не беше толпко богат, граматика још у повоју, да бп се могло народним језиком писатн. Нове представе, које сваки час излажаху пре/) очи народа на њиховом путу на исток и за време бављења у Палестини, нзазпваху п стварање нових појмова. Том се прилпком вршаше веома занимљива нозајмпца речн. Узимаше се из сродног језика оно што се не налажаше у диалектпма истог народа. Држим да бп се ово што рекох могло историсвом филологијом доказатп. Зближењем ц међусобнцм нознавањем као и упозпавањем са новим стварпма и идејама у Јоку крсташких ратова развише се народнн језици како у погледу граматичком, тако и у ногледу лекспчком. Тако је псто било и што се тиче садржине народпе литературе.

Са литературом нлродном најбоље стајаху у почетку крсташких ратова Французп, и то нарочнго Провансалцп Ту у близинн Мавара а на већ усиешио обрађнваном и обрађеном земљишту још за време Римљана, ироцвета ировансалска поезпја. Док у осталим државама католпчко свештенство гледаше да предузме негсвање ноезпје из народиих певача, износећи му шеале ни хрпшћаиске религнје на место пдеала нацпоналних, место народнихјунакајунаке из библиске исторпје, дотле се у Провансу развнјаху §аја 821еп2а, и цветаше трубадурска поезпја. У крсташкпм логорпма упознадоше се песпици једпп с другима и угледање је почело. Од краја крсташкпх ратова поче се н у Немачкој и у Италијп ц у Енглеској. Народна лнтература код свију занадних народа поче да уноси у се лпрску поезију, која се носле у рукама уметника све даље шнраше. У току крсташких ратова народна је литература корачила напред како у погледу врсте поезнје, тако н у погледу облика њеног. Осим тога крсташки су ратови унелн п нову грађу у народиу литературу, која мало ио мало истискиваше стару грађу илп једна с другом буде помешана. Многи су витези-иеснпцц после губитка Јерусалима, када га Саладин освојп 1187., нресталн иевати дами срца свога п цочеше певатц дела славннх јунака, којп се бораху у крсташкпм ратовима, побуђујућп тпме одушевљеље за нову војну. Поред грађе, коју дадоше самн ратовп народној поезнји, додпром са источном и грчком лптературом унесенп су у литературу, заиадних народа ц туђп елементп. У то време унесена је грађа нз старе грчке литературе, као приноветке о тројанској војнц, о Александру Великом, разне басне источњачке — које су у осталом могле доћн и пз Шпаније од Мавара — прцповетке пз хпљаду н једне ноћи, разне апокриФске прпче ц т д , све се то преплеташе са грађом литерарном, која већ беше на Западу, п из тог сплета п смесе развнјаху се литературе јевропских народа.

Јесу ли крсташки ратови имали утицаја на тадашњу сраску државу и каквог Р Тако гласи последњи део питања, које је постављено да расправљају кандндати за псторију општу. Српском историјом до сад сам се бавпо у толико, у колико је она у вези са исторпјом света, и у колико сваки интелигентан човек треба да познаје своју народну историју. С тога се нисам ни могао упуштати у цспитивање и проучавање из-