Просветни гласник

УЗРОДИ И ПОСЛЕДИН жаху у тим таблицама догађаји, који се те године беху десилн. Ако се неке годпне нпје ништа знатно догодило ио мишљењу оног кадуђера, који вођаше старање о томе, то се поред те године ниш га и не бележаше. Тако па нр. 732. године. није се, по мњењу летоппсца ништа знатно догодпло, што бн вредно било забележпти, а овамо те годпне одржао је Карло Мартело нобеду код Поатјера над Маврима. Међу тим, поред неке годнне налази се оваква белешка: „Мартин је умро". Тај Мартин беше прост калуђер пз Корвејске абатије. Мало даље забележено је: „Карло мајордом умро је." Тако је забележена смрт Карла Мартела.') Ето такве беху хронике на западу у свом почетку са свим једнаке са нашнм летопнснма. Карло Велики нмађаше за бпограФа Егинхарда, чије су белешке много боље, алп оиет иослеКарловог времена бележаше се по старом, и хронике XI века слпчпе су са онима из VI, VII и VIII века. Доцније се уобичаји, да се у манастирлма одреди по један калуђер, којп ће бележити све знатније догађаје, којп се десе у државп за време једног владаоца, плп бар да бележи оне догађаје, којп се десе у његовом манастпру. Иосле смрти владаочеве оне су белешке прегледане и упоређнване, па према потребп исправљане и дотериване; н пошто тако буду прегледане, остављају се у манастпрску архиву. Те су хронике после преписпване, продужаване и ирерађиване, али се у погледу стила ц начина излагања веома споро напредоваше. У осталом нпје никакво чудо што те хронике не бехуједрпјеп обилатије. Писац беле жаше оно што је начуо, а не оно што је очима вндео пли од очевпдаца слушао; после тога појединости каквог догађаја ннје налазно за нужно да оставп потомству, а сувременицима су и тако познате! — Међу тпм, велпки владаоци пмађаху п боље хроничаре, и великн догађајн — обпчно, ако не увек — беху боље н описани. Нпједан од псторпскпх догађаја ннје толико народа ангажовао као што су крсташкп ратови; сав стари свет осетио је развиће тога догађаја, па су сви народп и оппснвали тај догађај. Револуција француска такође је обухватпла многе народе, међу тпм ни њу инсу опнсивали сви народи, које је, бпло мање било впше, додпрнула. Крсгашке ратове пак описпвали су и заиадии јевропски кроничари и историоппсци, и Грци и Персијанци, и Аранп п Турци, једном речи, ниједан догађај ппје од толико људн забележен и описан као крсташки ратови. Крсташкпм ратовима учнњен је знатан корак напред у бележењу догађаја, дако но множини бе') ])сто»ео1, Шзс. (1е 1а 1Шега1иге Ггап$а18е р. 188—189. црооиктии глдсиик 1894.

КГСТАШКИХ РАТОВА 561

лежака тако и но садржини и ошпирности њнховој. Истина у првпх хроннчара крсташкнх ратова не сме се много савршенства тражнтп; њихово је савршенство у томе што су опширнији, иначе п онм, као и остала њнхова браћа, тумаче све што не разумеју чудесима и вољом божјом. Хронпчарп крсташких ратова по самој природи догађаја морали су бнтн опшпрнији. Они пролажаху кроз пределе, које дотле нису впдели, и на сваком кораку беше по нешто што побуђпваше њихову нажњу. Све што нм падаше у очн они би забележилн, а пз оног пак, што краљица Маргарета нареди Жоанвнљу да забележп оно што јој је прпчао, изгледа да већнном хронпчари пнсаху своје белешке по повратку са истока, плп бар те белешке овамо попуњаваху. Због занпмљпвостп и чудноватостп догађаја те су хропнке радо преппспване н чнтане, те се тако и број читалаца увећаваше. У крсташкнм ратовима дакле и псторнја је учпнила свој првп корак. Хроничар XI века овако бн од прнлике забележио освојење Јерусалима: 1099 године освојпше хришћани помоћу болгјом и т. д. Јерусалим; Фулше де Шартре овако бележп освојеље светога гроба: „Петнаестн пут сунце осветљаваше својом светлошћу и сагореваше са највећом јулском жестнном, а кад се од једанаест стотина годпна од рођења Христовог одузмеједна, тада мн Гали узмемо Јерусалпм '). Но нитн су на духовнои нитп на полптичком жнвоту биле последнце крсташкнх ратова тако импреспвне као што су на лнтератури народној. До крсгашкнх ратова главни тон у књижевностп беше религпознн. Религпја иокрену народе на исток, покрену их као на ново крштење, које ће нм са успаваног и помрчалог мозга скннутп сан н растерати ноирчпну. Она није нмала ту намеру, алп буђење се извршпло. Још у току крсташких ратова затреперпше друге струне у срцима народа, којн се кренуше ва нсток. То треиерење беше све јаче док се не претвори у звук, којп мало по мало овлада целокупнпм осећањем народа, те су струне: тежња за ослобођењем. Више пута споменуо сам, да народ беше Феудном спстемом ноцепан, а на једном месту рекао сам, да и сами језицп беху раздељенн на диалекте, управо до XI века не беху ни развпјенн народни језици. Не долазећи у додир међу собом, народне се традпцпје мало по мало заборавише; место њих долажаху нова предања, место старих јунака пскрсаваху новн јунаци; алп како њихова радња не беше важна по цео народ, то их народ слабо и познаваше; највише што пм народ могаше учииити ') Млсћаш!, IV 325 иотица иод 2.