Просветни гласник

566 ПРИЛОГ ПСТОРИЈИ

песма је млађи облик старога преображаја наше песме, само што се у њој пева о неком другом лиду. Јован је сии СтеФанов, а овај је други сии Ђурђев, који је као и брат му Гргур био ослепљеа. Дакле Јован је брат од стрпца нашем Вуку. Ј1осле смрти Вукове био је заједпо са братом Ђурђем по годипе деспот сремски. Његов брат и савладар захвали на скоро на десиотском достојанству, покалуђери се и иостане архиепископом под нменом Максим. Српска дрква славп га као сведа. Стара српска литература пма о њему једну бпограФИЈу (в Новаковнћ „Примери књижевпости" н т. д. сгр. 288 п даље). Овде се прича, како је он носле смрти свога брата подпгао манастнр Крушедол у славу богородиде. Ова песма, која је зацело пореклом нз Срема, најбољи је прпмер добро очуване локалне траднцнје. Владика Максим из манастнра Крушедола и мати му Ванђзлина, која живи у Веркасову (у впровитичкој жупанији) чисто су историјске личности. Да је пак ова песма о смрти Јовановој (+ 1502) прерада пли пмитацпја несме о смрти Вуковој (+ 1485) понај јасније се види из хштања мајчнних управљених снну на самргној ностељп у иесмп Вуковој (ст. 89—95), усноредившн их са нитањима Варбарниим : кому Вуче остављаш земље твоје н градове н т. д. Ову сличност још боље вндимо пз одговора Јованових у ст. 98 ц даље и одговора Вуковпх. У песми 81. код Вува пзбрпсао је појам вазалности спрам угарске круае. Вук одговара: Земље и граде остављам тко их је мене даровао, Мене их је даровао свјет.ш краљу Матијашу. Јовааов је одговор пун горке ироапје: Сријем аемља стећ ће госиодара Ил' бољега или ће горега. На питање, шта ће му са женом бити, одговара Јован горко. Овај је одговор за цело стар. 1) без сумње, да су га савремевицп могли боље разумети него мн '). Не чини нпшта, што је у пеемп Змај-огњепи В јк преживео Јована. Тешко је одреднтн, да ли брат овде збнља значп брат илн брат од стрица. Вио стари облик какав му драго, тек не можемо ствар другојачије преставптп, него да је ова песма о смртн Вуковој већ око 1502 спевана била, дакле да је непосредно иостала после самога догађаја. С овпм се потпуно слаже п тон и садржнна. У песми нема нигде ни једаога места, које би се удалило од историјске цстине п које би се дало свестн на епско кићење. Промена није било ') У песми 104. вод Мидут., која је млађи изданак варијанта 16. чрема песми 12., има нешто сличнога, само гато се преноеи иа Вукову жену.

СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(у промењеном облнку пмамо је у несмп нод бр. 16), а и талијанштиие нема у њој. Постала је у Срему, у покрлјпни, где је јунак делао. Ова тврдња стајала би и онда, и кад нас не би друге песме у овој групп упућивале, да са ноуздаиошћу или са прцблпжиом снгурношћу Срем потражимо, као место где су постале. Сеоба Срба у ове крајеве почела је почетком ХУ века. После 1459 почеше се они селпти у већцм масама. Године 1481 превео је иреко Саве Вук Бранковпћ 50.000 породпца (тако држи Новаковпћ, стр. 51.52). С тога и опажамо у песмама опај топли тон, кад год се пева о Вуку Браиковићу. Народ је то запамтио, на му је поднгао жпви спомен захвалности.'). Песма под бр. 16 је, као што већ рекосмо, варијанат нређашње песме. Да је ова песма млађа прерада од оне пређашње, најбоље се види из ст. 61—65. У песми 12 дели се нмање на три дела: један део даје калуђерима у св. Горц, другп део сиротама п убогима, а трећп својој женн. Како се у песми 16 јавља и мати му Ванђелина 2 ), то она добпва други део. Први део пак деле калуђери и убоги, што се доста незгодно исказује у ст. 64: ц од тога који д'јелак убозијем спромаспм 3 ). У овој се песмп замењује слање мртвога тела у Будим са погребом у св. Гори 1 ), али порука на краља остаје. (О оном месту „вјерно сам те дворно од дјетета маленога" говорпћемо код песме под бр. 14) Ова песма није тако јасна као песма 12, где је ствар тако јасно представљена. У њој се нигде ае сномпње краљево име, ни једно се место не спомпње изреком, чак се и Купиново заборавило споменутц. Свакако .је ова обрада из времена, када је турска бујица већ поплавпла бпла угарску земљу, илп је можда ова песма пореклом из унутрашње Србије. Историјску истину помрачио је некп мптски елеменат: Вук долази рањен из битке 3 ), на се ') Увод наше песме имитовала је песма 24. код Бог. у у ст. 4—7, где се пева о боју на Мохачу. Итаје околност насдон, помоћу кога можемо решавати, да ли је ова песма стара. 2 ) Банђелина је збиља мати Јована, а идентична је с оном Анђелијом, која се спомиње код Вува у песми 91. Код Вука у 92 песми и код Милут. у 152. зове се мати Вукова Анђелина. Свакако се ово име у млађим песмама иреношен.ем као типично употребљавало за матер и сестру. 3 ) Нада у очи промена мотива на једном месту у овим двема песмама: у првој песми дарива сиромахе, да га се сећају, а у другој песми, да се моле Богу за његову грешну душу. 1 ) Ово сто.ји у вези са оним, како Митар, позван од Барбаре да дође тешко рањеноме Буку, довода одмах собол и калуђера, воме ће се Вук исповедити. 5 ) На ово треба особито пазити, јер у пес.ми 1 у Арх. Ш по целини саме песме не може бити говора о бо.ју и о ранама.