Просветни гласник

572

ПРПЛОГ НСТОИТЈП РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКПХ ПЕСАМА

бнла глава одсечепа — па га ие може да позна. Он смотрп на руцп прстен н у њему драгп камен те га позна. па руку завпја у свплен рубад н носи је мајцп и љуби. ') Поред осталнх промена и дометака, којнма је ова стара песма нзложена бнла, главппја је промена п та, што се ту п деспот Вук уплеће. Да ли се првобитно други ко сномпњао место њега? Песма 3 у Арх. III. Ова опшнрна песма, која се и у наннну нзлагања п сликања не подудара са осталима, врло је интересна по нас. Садржина несме, према њеној величпни, доста је незнатна, тпм впше, што овде нема нн најмање лирског елемента, као код већине другнх песама. Кроз иесму ировејава некн трезвенп, опширно сухопарни дух. Прочнтавнш ову несму утиче на нас као нека компознцпја, која до душе полазп са мотива, који су у народ. песмама, псто тако употребљава Фразеологију народне епнке, али тему испреда са некпм трезвеним рацноналпзмом, којп ћемо у залуд тражити у народној појесијп Краљева сестра моли Јанка, дањена младога брата чува и пази. Јанко обећава, да ће га чуватн, али нод погодбом, да га краљ у свему слуша, па је победа пзвесна. Послуша лн пак охоле Угре, то ће за цело пропастн. За тим се прнча о бпцн. Јанко наређује како ће се ударати, али краљ слуша савете Угрпчпћа, који му непрестано дошантавају, да Јанко неће њега да пушта напред, него хоће сам да се прослави. ЈКраљ удара на султанове шаторе — овде опет провирује Секула н иогпне са свом својом свптом. Кад Јанко стнже, од краља ни трага нп гласа. Вратнвши се у Будим, када га краљева сестра позива на одговор — у иесмп се пева, како она удара у нарицање — одговара Јанко хладнокрвно, да је онако било, као што је он нрорекао. Овде ћемо нстакиутн некоја места, која су доста чудна у излагању и у изражавању. Дошавшп на Косово наилазе на људске костн. Састављач песме зна дакле за пеку пређашњу бптку, јер „мртве главе" морају бити остаци те битке. Појав тај побуђује краља на овако размпшљање: зашто нпсу ови људи, чпје су лубање разбацане по бојишту, зндали манастпре и дизали села по Косову. Кад оип нису, то ће — велп — он учпнити. Овај мотнв нотпче из ст. 6—13 у песмц 35., јер се ово место нотпуно подудара с овим стпховима. Јанков одговор — који не стоји у свезц са питањем такођер је узет из ст. 15. у песми 35. Питање краљево: од куда у исто време п снег п руже на Косову, пмптацпја је стпхова 23—26 у иесми 35. Исто ') Мотив овај препесеи је код Вука у 48. »есми на Дамјана Југовића.

тако чудап је Јаиков одговор на кра.неве слутње, када је опазпо, да му коњ иосрће. Све ће се то моћи само тако растумачити, ако узмемо, да је састављач ове песме знао молптве и поједина места нз нар. појесије, па пх је без икаква разумевања н свезе утрпао у своју композпцију. Он зна нешто, да се некп краљ удавио у баруштпнн, па је тај мотив пренео на Владислава. Ну ово није просто пародно стапање разиих а сличних догађаја, јер се овде све доста раФнновано ирноси : У песмн молп Јанко султана, да му пзда краљеву лешнну, но султан одговара, да би му драге воље но жељп учинно, јер је и својим јанпчарнма заповедио: Да ми руке ие ставе на кољено племенито. — свакако мотив о Давпду и Авесалому — али дознаје, да се краљ утопио, дакле, као што видп, лешина није код њега. У песмп је значајно п то, да се војсковође на бојном пољу доппсују, шта више и сам краљ позива пцсмено Јанкаупомоћ: Помозн мп, мој Јанко н т. д. Ове стихове чнтамо и у песми 20 ст. 66 и у иесми 1 сг. 102. Оно место, где Јанко вели краљевој сестри: „нагледај се брата краља, ер га веће виђет нећеш« — које свакако стојн у опреци са самом снТуацнјом — нотиче из ст. 65 ц даље у песмц 1кодБог. израз: »зловољно се вратио ка Будиму бјелу граду* узет је пз ст. 79 у песми 35 Дарпвање јунака пренето је пз ст. 52 у песми 21, а из ње је узет и назив „црни бан Михајло". Пада у очи да се у песмп потанко износи положај војске. Састављач зна за центрум у војсцн, за лево и десно крпло. У песми се још опажају спори ирелази, који ни најмање енски не звуче. Пу доста је. Песма је ова мозапк, састављен из историјских, народних, епскпх и бцблијских успомена, а прожета је пнднвидуалним реФлекспјама, без појетскога укуса, а слпкање и пзлагање нпје нп близу онако, као што је то у народннм песмама. Тешко да је ову песму сневао народни певач, него ће она бити продукт каквога нцеменога човека. 1 ) 27. песма показује, да је састављачу песме 3 у Арх. III још из старнјих иесама познат бно мотив о краљевој суревњивости због Јанкова јунаштва и гласа. Ако је ова песма стара, то бисмо онда у њој могли видети неки реФлекс одношаја између Хуњадског и краља Владислава Посмрчета. 24. и 28. јасно показују, како се у нар. појесији већ стопила била мухачка битка и освојење ') Тако се и може растумачити »српска госиода" у ст. 2. То је ппсарева заборавност, јер одмах кашње сети се, да Владислав, Јанко, Секуд и Свилојевић нису Срби. Новаковићеви завључци (Арх. III. 454), које је извео на основу овога израла »сртгсча господа*, надају овим.