Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

начка дела свога претка, којн се прославио у војнн протнв турскога цара Сулејмаиа? Да је песма млађегапостања, вндн се п ио оним турскнм речима, које су у њој. М ако стојв, да је песма из Хрватске, то је ппак Јагић на стр. 207. открно у песмп трагове некадашње штокавштнне, одакле пзлази даје ова песма морала некада српску подлогу иматн. Да је ова иесма морала иматп такову подлогу — у којој би Секула пграо ону улогу, коју у овој Свнлојевић — најбољн је доказ песма 101. у Богншнћевој збпрцп, ма да 13 стпх ове песме указује на хрвагско норекло. Овде се догађај сгагља у време Сулејмана. У несмн се нигде не спомнње Косово, али се по рецп Ситннцп, која се овде спомиње, вндн, да је ирвобитно морала певати о косовској бнцн. Заробљеннк је Секула (Секуо), само је у другим ирплнкама заробљен. Ту се он пева као сестрпћ, само не Јанкон, него генерала Бергентнновића Султан ставља нста онака питања, као н у песмн о Свилојевићу. Секула спомпње поред себе Хрељу Бошњанцна н Милоша Кобиловића. г ) Вукова несма 52. о Јурпшпћу Јанку, још је млађн взданак песме о Севули. И овде се султан зове Сулејман, а Свплојевнћа заменпо је Јуришнћ, браннлац Сигета. 2 ) Бојно је поирнште Косово. Свакако се овде мислн на бнтку 1389 г. Поред Јанка сномпњу се Марко Краљевић и нејачак Огњане. 3 ) Код Вука у песми 50, у одломку V, са свим је избрисан ред догађаја, што је доказ, дајеовај фрагменат новијега постања. Врло је интересно нреношење једнога мотива на друга лица, као што је то код Курелца у песмама под бр. 456, 471 п 498. У 471. песми пева се о некаквом Ђурђу (да се под тпм Ђурђем не крпје опет какав Јурпшпћ?) Овај се као п Свплојевпћ борн са 300 јаннчара н нсече их. У 498 песми пева се о краљу Матијн. Увод је ово: Војевал војевад добри краљ Матнјаш, Троје боје справил, троје копје сломил, Троје копје сломил, в турске руке допал. По уводу судећи, морало се Матнјппо заробљење првобитао другојачије певати, него што је у овој песмп. Ово је очевидно женска песма, која се ') У опису борбе са јаничарима слажу се Бог. 101. аесма у ст. 76. са Ј јог . 46 песмом у ст. 66. С друге стране слаже се Бог. 101. у ст. 75 и 78 са Вуковом 52 у ст 75—81, где се опажа јасан прелаз из Бог. песме. Ова иесма јасно ономиње на песму 20. кодБог., где се у ст. 104вели: или садар веће или пкадаре, само што .је овде прилично употребљено без смисла, а спевано је према несми 20. ст. 66. г ) Павић мисли, да се и онде у старијој обради »евало о Јанку Сибињанину, јер се овде Јуришић зове Јанко а не Никола. 3 ) Огњан је свакако Огњени Вук. Из њега као да нровирује Секула, јер се овде Огњан износи као Марков нећак; атрибут му је нејачак. Ти су исти атрибути и код Секуле.

развила на епској основп. Тек у песми 450 пренесен је овај мотпв, и то свакако касније, на некога браколомника у Будиму 1 ), шта впше сам редречп подудара се у песми код Бог. п у тој код Курелца. Бог. 101. Којомсмртјом хоћеш гинут, избери си највољену Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрити. Кур. 471. Волшн ли ми јунак огњем ногорити Али волиш јунак тамнидом погњити ? 498. Ар сам з сабље ројен од сабље да умрем. 456. Ча ми волиш, Пане, ва уљи згорити Али волиш, Пане. ва тамн ци згњити ? Са сабље сам живил, од сабље ћу умрит -) тпор са Бог 101. ст. 62—68 и ст. 70—74 и Вук. 52., ст. 60—65 и ст. 70—74. Како су дакле код Курелца три варијанта о једној истој теми, како даље нмамо код Бог. 46 песму која је забележена у Хрватској, а сем те и 101 песму, код Бог., која такође носн хрватску одећу, како је даље тај мотив нренесен на Јурншића — све то даје јасну слику, како је првобитно српскн мотив, продревши у Хрватску, онде жнвео и даље се развијао. VIII б- Битка на Варнп г. 1444. (24, 27—29, 35. 3 у Арх. III). Оне песме, које се највшне занпмају Секулом п његовом смрћу, певају занста битку на Косову год. 1448. Ове песме пак и ако иевају Косово, као место где је краљ Владпслав погпнуо, морамо иренети на бптку код Варне 1444. Прн преношењу овог пмена ни најмање не треба помишљатп на бптку косовску г. 1389 Изгледа да н Бог. на стр. 34 35 и Јагпћ на стр 215. и сувнше мали значај дају бпцн од год. 1448. Карактерне особнне ове групе песама нсте су онаке, као н у песмама о косовској бпцп. Те песме не чине ннкакву целпну, него су разбијени одломци. Између њнх је само песма 35. сачувада богатпје епско развпјање. Песма 29 није сачувала првобитнп облнк. Л.ирски увод све до стиха 29. није ностао заједно са песмом, него .је додан доцније, јер је прелаз у ст. 33 нејасан. Стиху: „него болан ночива у Сибињу бијеломе" требало бн нешто друго претпоставити, ане питања вплина. У песмп се пева, како је јунак болестан, па не може на војску. Ово је иравн појетичан мотив, само штоје у овој песми но свој прилпцн доцнија творевина. Без сумње је ова песма певала некада само погибију краља Владнслава. У песми се пева, како Јанко тражи лешину краљеву; лице је краљево нагрђено — њемујезбиља ') Упор, овде маџарску песму о Барпжаи (в. ТЈп^аг. Кеуие стр. 148. 1883. г.). О могућим односима пзмеђу мађарске п срн. нар. нојесије говорићу опширније у другом делу ове расираве. 2 ) И у мађарској несми, на иитање којом смрћу воли да погине, јавља се казна. да на гломачи изгори, исто тако, као и у срнској песми.

75*