Просветни гласник

570

Милошево 1389. г живело у песми и традидији у подовпни XV века, па је пренесено на Секулу као на пароднога љубимца 1 ј. Песма 82 је варијанат 21. У њој нема нншта значајнога. Песма 22 наслања се на 20. У песми је Косово не бојиште, него место, где Јанко и млађанн му сестрић стално живе. Секуда тјмо умире о бидн ни спомена нема — а Јанко га сахрањује (упор. код Бог. у песми 20 ст. 81 и 82 и код Вука у песми 85 ст. 100 и у несми 86 ст. 111). У овој се песми иодудара жалоспа порука Јанковој сестрн са ст. 80 и 87 у песмп 20 , где Јанко шаље поруку вереницп, у облику поетичног оипспвања. Вереница Секулина иотпуно схвата Јанкове речи: Секула сам вјерио на Коеову равну пољу, На Косову равну нољу Косовком младом дјевојком и т.д. У овој песми шаље Јанко онаку исту поруку својој сестри Рудп, а Секулиној мајцп, као и верееици 2 )- Како се о битци нпшта пе спомиње и како се Косово пзноси као место где се жени и удаје, где се двори и манастирп зидају, то мајка ништа н не слути, те не може да разуме Јанкову поруку, пего иуна радости пде сиву у сватове. Када је праву истнну сазпала, нрепуче јој срце од жалости за умрлпм спном. Песма заиста има појетичне дражи, алн је епски материјал п сувише претрпан лирским елемеатом, што све указује, да је песма млађега постања. У осталом песма ова врло је згодна да покаже, како је довољан само један мотнв какве старије иесме, на да се читава нова створи. 25. Кратка песма о Јанкову бегсгву са Косова 3 ). И ова је песма сачувала успомену о Секулпној погпбији на Косову. У песмп се даље нева, како је Михиало Свпдојевић заробљен. Ои је био заробљен, ади не, како се у иесми иева, 1443. г. на Косову, него 1460. у Београду. Песма 19 слаже се са 20. у погледу основне претпоставке п иачина смртп Секулине, само што ') Овоме иде у нрилог још један Факат. У овима другим иесмама има Секула придев : сестрић (сестричић) нећак, баиовић, дијете, нејак. У овим двема песмама (па и у 18 песми) зове се он Дракуловић или Драгуловић. Румунсви нааив покаау.је. да у овом презимену има нечега стварнога, У песми 2. код Бог. презива се Милош »Драгиловић«. Прематоме изгледа, да је иарод оба јунака стопио у једно. Доцније ћемо се још једном осврнути на овај појав. -) Стих 15 је незгодан. То је невешта антиципација из стиха 52. 3 ) Реврен у ст.47. нема места, јер се у песми само прича, како је Јанко утекао са спојим слугом. Краљ је тек доцније у песму унесен, што се впди из оне немогућае ситуације у ст. 6 и даље.

је помућена разним мптским иредставама, н овака каква је, не може се разуметп. Песме 85. п 86. код Вука млађе су, али су бар разумљпвпје. Још је тамннја 17 несма. 46. Ова је песма особнто интереспа с тога, што не припада јужнодашатипскпм збиркама, а нашла се међу папирима Петра Зрпњскога, који је погубљен 1671. У песми је дијалекат икавски, што свакако указује на хрватски постапак. Забележена је но века пре од осталпх песама, и то онде, где је п спевана. У песми се пева, како султан иита заробљенога Свидојевића, ко су она три јуиака, што су његовој војсцп највише квара нанели. Свнлојевнћ на питања потанко одговара. И ако се овде Косово не сиомпње, то се ипак овде мпслп, као и у песми 25, да је Свнлојевић заробљеп у бптци косовској, јер и овде се говори о неком пападају на судтанове шаторе. Секуда сестрпчпћ (ово се узима по свој придици као презпме, као што је то п код Палмотића) такођер се спомиње, само што Свилојевић не даје њему гдавну удогу (но песми је Секула запалио цареве шаторе), него је себи нрисваја: Оно сам ја Свило.јевић голом сабљом ироходио, Прик табора твога. П још јесам конопце код шатора проспкао; 11 да би се не бил макнуд исиод бритке сабље моје, Мој честити царе! Бил би тебеја расикал пред твојими делијами. У питањима султановим сномиње се он као „младо момче", а тај се назив нотнуно слаже са уводом, где се он износи као млади вереиик, Секула иак, којп је мпого млађи, нацртан је као најстарији: дбрке имал до рамена " Колико је историјски материјал помрачен, впдн се још и отуд, што се трећп косовскп јунак Јанко и не спомнње, него се место њега јавља Марко Краљевпћ, којп је већ много пре тога догађаја престао живети. При крају несме у ст. 84 јавља се опет Марко као бојни друг Свидојевићев. ') Ове ведпке промене у песми могде су се само доцније деспти, п то по свој прћдпци далеко од оних крајева, где је круг наших песама постао. Најзгоднпје би време бпдо XVII век. А да нпје ова несма лебдела пред очпма млађега Никоде Зрињскога, када је на сдичан начнн опевао ју') По свој прилици да се Бог. 88 песма, ст. 28—38, наслања па какву старију несму. Ту се пева. Који сиде браде до по.јаса, Оно ми је Сибин.ании Јанко; Који црна брка До рамена, Оно ми је сестричпћ Севуле; Ко.ји дите младо голобрадо, Оно Јуре, дите Секудово. А да се иод тим именом Јуре не крије позиати Јуришић, о коме ћвмо доцније говорити?