Просветни гласник

569

ностп и историјској верностп ииак далеко заостају за песмама о деспоту Вуку. У љнма су врло слабо сачуване успошене на косовску битку, а сачувале су се у толико, што се у песмама нева, како јунаци гину, а другн су опег потучени, па бегају. У њпма су се понајвише сачувале успомене о јуначкој смртн Секулпној на Еосозу. Но ове песме не умеју да те недостатке надокнаде епским стварањем или окретном и вештом композицијом. Још иаље нам дају ове песме какву целину т. ј. један епски циклус, као што је то у песмама о деспоту Вуку. У иесмама овим свагда се пева о Косову, Јанку, норазу, бегству, смрти п тужбалици, али све то оставља за собом некакав случајан Фрагментаран утпцај, те ћемо узалуд тражити какву округлу целнну. Прп поједином проматрању уверпћемо се, да еу ове иесме неки искидани одломци, који не могу да даду нрава појма, како су ове песме првобитно нзгледале. Песме 20., 21. п 32. су варијанти исте песме. 21. Угрип Јанко војевода, Михаило Свилојевпћ II Секула Дракуловцћ измењају даре са невестом Секулином а сестром краља Владислава, па за тим заједно с краљем полазе на Косово, где редом свп гину 1 ). II овде се као н у оним песмама под б) — о којима ћемо доцније раснрављати — слила битка на Косову са бптком на Варпп. Наравно да се ова сцена, коју смо сада изнели, мора замислити у Будпму. И ако се у песмн ова сцепа на Косову догађа, то је очигледпа забуна, што се пајбоље видп из ст. 69. II 72. У овој је песмн косовска битка а и њени јунацп споредпа ствар, јер је језгра целе песме на крају. Краљева сестра, чувшп са бојишта тужне гласе, ппта за ким да јадикује, па вели: нека Јанка жалп мајка му и љуба, Михаила сестра н невеста, Секулу вереннка нека оплакуЈу „Спбинке девојке", а она ће брата оплакнвати, јер брат нема ни мајке ни љубе, да за њпм јадикују. Овде је дакле само варијацпја старе теме: да је брат дражи од свега па и од драгога, те се она прпкључпла епском матернјалу. Како је овде историјскн материјал доста поремећен лирским елементом, то је онда ова песма свакако млађега постања 2 ), тпм више, што је у песми 20 доста добро очувана енска подлога. ') Ова.ј је мотив' иосЈужао за осаов сдаеној иесми: »Косовка дјевојка*. II онде као н овле дарују три јунака који подазе па Еосово певесту једнога од њих тројице. Стихови 09 и 70 сдични су са ст. 113—11о у Вуковој збирци. г ) Ми до душе не смемо држати, да је несма мдађа, чим је у вој материјал лирски обрађен. Доцније ћемо баш на иротив видети, да је пре него што се еиско излагање развило, владао неки известан лирски топ. Овај се пак јасно разликује својим невештим и незгодним обликом (упор. код -Сог. 2 и 6 песму) од вештачког облика наше песме. Онде је епски материјал иролшрен говором и тужбалицама, а овде просветни гласиик 1894.

20. Изгледа, да је увод у овој песми још модернијн. И овде се јављају три јупака — опет на онај типпчнп пачпн, као још у некојпм песмама, да просе краљеву сестру за Секулу. Овдејеувод самој песмн тако незгодно додан, да се одмах впдп, да иотпче пз песие 21 (п овде долази нме Секула Дракуловпћ), дакле увод је доцнпји додатак, но свршетак у овој песмп много је боље сачуван (много је оригпналнијп), јер овде невеста тужи за веренпком, а о брату нп говора нема. Пре свега овде се нотанко слика косовска бнтка. Главно је лнце Секула, јер се несма највише занима његовнм јуначким делом и његовом смрћу. Ујак Јанко га сахрањује, а веренпцн јавља о његовој смрти По својој језгрп била бн ова песма стара и певала би о смрги младога Секуле. У песми се пева, како Секула у пркос ујаковим опоменама напада на султанове шаторе, алп га јаничарп стрелама одбију п тешко ране. Секула, рањеп, зове ујака у помоћ, алн иоред све неге и впдања подлеже ранама п умире. Секула је збиља ногинуо на Косову, алп Јанко и Михапло. нпсу. Са свпм је онда појмљпво, за што се жалп, што је погинуо, н што народна машта тежп да што црњим бојама нацрта жалост веренице за изгубљеним драгпм. Алп зашто баш да Секула чнни чуда од јунаштва, пред којпма дела другнх јунака тамне, а историја не зна нп за једно тако дело? Пптање јаснпје постаје онда када се зна, да је Јован Хуњадскн г 1145. поставио свога нећака Нвана Секулу за бана славонскога. У косовској бици биле су око њега српске чете нз Срема, впделе су га где пада, плн су и оне с њпме изгинуле Знамо, да је код Срба у Срему цветала епска појесија нрп крају XV века, а нпшта нас пе спречава, да њене почетке још и рапије ставимо. Секула је нмао одношаја са Сремом, па се с тога пажња пароднога духа и концентровала на њему у косовскпм песмама. Јаспо је дакле, да су ове песме сиеване у Срему. Слпчпо ономе, што се овде о Секулп пева, деспло се 1389. у косовском боју, плп се зар тако држало са српске стране г ). Нећемо велнке важностн нолагати на оно место, где се у песмн 20 ст. 64—66 скоро од речи до речи подударају са ст. 2012 у песми 1 код Бог., јер су овн последњн стпховп спевани према првпма, а радња Секулина могла је пренесена бнти на Мнлоша. Напротив могуће је опет, да је јуначко дело је са свим патраг потиснут. У нашој песми своди се главна радња на стпх 72: У Косово одјезднли; у Косову ногииули. ') Види нод XIV о извештају Тврткову Флореитинцима75