Просветни гласник

568

Нека познаш дапаске ко је пјера и невјера. У овој је несми карактер краљеп тако потанко изведен, да је тешко п помислпти, да се првобптпо у песмн ннје спомињало краљево пме Дугим времепом заборавнло се краљево пме, а доцнпје поколење уметнуло је амо и Косово. Ипаче је обележје саме песме неоскврњено сачувано. Као п у пређашњпм двема песмама, тако се и овде јавља Дмитар Јакшић као веран прнјатељ, којн Вука опомиње, да се чува клеветника. Песма је зацело постала у Срему, а и Купјеново се често пута спомпње. Да лн би се могло озиачити и време, када је ова песма постала? У току ове расправе впдећемо, како се ова песма не само по садржпни, него и у појединпм индпвидуалнпм цртама, шта више и у изразу, потпуно слаже са песмама о косовској битцп. Питање је сада, где да тражпмо оригинал. Да лп у овој песми, нлн у песмама о косовској битцн? Како пак ова песма одише толпком нсторијском верношћу, а потпуно се слаже са песмама 12 код Бог. и 1 у Арх. III., то се једва и допустити може, да су У н>у пренесени туђп мотиви. Сем тога има још других узрока — о овпма ћемо доцније говорити којн су за то, да је ова песма основна, а оне да су одавде црпле. Ако је из ове песме пренето слично место на вечеру кнежеву, ако је пак опа здравица Мнлошу узета одавде још у XV веку, као што ћемо доцнпје видетп, то је доказ да је ова песма постала — и ако не у овоме облику, у каквом је сада — илн још за жнвота Вукова, илн одмах после његове смрти. х ) У песмп 15. код Бог. сачувале су се историјске усномене, како је краљ Матпја опсађивао Беч. И у овој је песми бојнн друг Вуков Дмптар Јакшић. Епско излагање у овој иесмп млађега је постања. Може бити да се ова песма наслања на какву старију. 152. песма код Милуг. подудара се с овом песмом. Песма 13 код Бог. има много млађе обележје Овде се женпдба Вукова износп са свим на другп начпн, него у песми 12. Сачувало се само нме Варбара ц назнв сестра бана пољичкога. Спомпњање Купјенова у Подунављу сећа нас на основу, "Дакле се ова несма развила, у осталом у овој је ') У 14. пееми 63. стих (упор. 26. песму ст. 78. 79.) вели се, да је Вука угарски краљ однеговао. Ова је представа у млађтпг песмама даље раширена и на друге пренета. (Милут. 152. Петран. 40. ст. 704 и даље особито се подудара са 14 несмом у ст. 63, даље иесма 41. ст. 331 и даље). То показује, како се у току времена измишљају еве више и више ствари, за које историја пе зна.

песми само прототнп опих женпдаба, које се доцнпје у велпком броју јављају. ') У млађим песмама код Вука (и Милутиновића) пзбледеле су пндпвидуалне црте Змај-ДеспотаВука, само се сачувало локализовање у Срему, Ту се спомиње и Кунјеново Песме 40 н 41 код Петран. (упор. 152 код Мплут.) нзгледају впше исторпјске, алп тешко да су продукт народни. Скугшмо сада ресултате, до којнх смо дошли у току ове расправе. При крају XV и, ио свој прнлицн, на почетку XVI века постале су н развнле су се код Срба, настањееих у угарској државн, највише у Срему, иесме исторпјскога карактера. Главпа лнца у овпм песмама су Матпја Корвин и деспот Вук Бранковић. У овим старим иесмама, колпко су нам се до сада сачувале, опажамо дубоко морално схватање разних дужности. Тако је ту лепо пзнесена верност према краљу, љубав према иријатељу. верност и љубав према брачном другу, даље нлеменито витешко схватање жене н њезпна положаЈа. Финп друштвени обичајн — због тога се не морамо слагати са Богншићем, којп држи да су ове иесме постале у далматпнским градовнма — опомињу нас на витешко доба Матије Корвпна. У целоме види се нама сродан западњачкн дух Ове су се песме сачувале нли у првобитном облику, нли се које мање а које оиет више промениле, док их на послетку (бар већи део) не забележише у јужиој Далмацијп после 200 годпна. 100 годпна доцније већ су се са свпм заборавпле, само јадпп остацп њихове садржипе разазнају се у некојнм новнјим песмама, алп и они су јако туђинштпном затрпани ; у њпма се само успомена на локално попрпште радње Вукове сачувала, те нмје потампела. Има једна песма забележена 1800. г. У њој су сачуване многе псторијске успомене, те је с тога морамо сматратп као врло стару Сремскп локални колорпт одаје је, да је изданак оне старе сремске појесије, те је према томе ова песма нндиректна сведоџба, да је појеспје било негда у Срему, п да је онде цветала. Друга група (Бог. 9 10. 11. 17. 19-22. 24. 25. 26. 27. 29. 32. 35. 46. 3. Арх. III.) VII а. Угарска битка на Косову г. И48. (17. 19 — 22. 25. 82. 46). И ако има доста несама, које певају о боју на Косову, то оне по песннчкој вред1 ) После свега врло иам је тешко сложити се са Новаковићем, када тврди, да је историјска истина Вуково побратимство са Турчином Али-бегом, а још маље можемо усвојити друге његове комбинадије (стр. 80 и даље). Само сећање на нобратимство са Јакшићима у песмама Вуковима 92 и 93. је историјско.