Просветни гласник

ШКОЛСКП Л.ЕТОПИС

47

ШКОЛСКН ЛЕТОПНС

ИЗВЕШТАЈИ изасланика на испитима зрелссти и надзорника средњих школа у 1893 4 шк. години I. извештај надзорника Богооловије, г. архимандрита Ни$. Дучи&а: Госаодине Министре, По вашем акту од 7. маја о, год., ПБр. 6543., походио сам испите у овдашњој Богословији и свратио своју пажњу на све по упутку, КПБр. 6543.; част ми је поднијети Вам овај извјештај о томе. У Богословији има у сва четири разреда ученика редовнијех 120 и ванреднијех 32. Науке су предаване у 1893 94 школској годинн ове: догматично богословље, морално богословље, пастирско богословље, канонично право, св. писмо, литургика, библијска историја, историја хришћанске цркве, историја српске цркве, историја опћа, омилитика, психологија, логика, методика, Физика, дијететика, љекарство домаће, пољска економија, рачун, словенски језик, руски језик, црквено и нотно пјевање. Наставника (проч>есора) има 7 редовнијех; 3 хонорарна; 1 предавач и 1 учитељ. Има 8 наставника који примају плату из благајнпце богословске, а не раде у богосдовији, него у другим школама. Уџбеника богословских нема штампанијех, него су ученици учпли из аутографисанијех предмета. ПроФесори историје хришћанске цркве и омилитике сада штампају своје уџбенике. Успјех је из већине наука врло добар; а то је, очевидно, доказ да су се наставници брижљиво трудили. Методу, но којем су наставницн нредавали, нема се шта приговорити. Али сам изненађен што један број ученпка. не зна правилно свој српски језпк; гријеше у граматичким правилпма навалице у акцентпма. Исто тако гријеше п у словенском језику покрај све марљивости и практичнога метода проФесора тога језпкаРекоше ми, да су ученици ти неспремни ушли у богословију, а српски се језик не предаје у њој. Има ученика у Ш и IV разреду, којп знају руски језик правплнпје од српскога. То је, без сумње, заслуга проФесора тога језика. Наука о љекарству домаћем увршћена је у број наука у богословији у овој (1893|94) шк. годинц,

по молби скупштине отачанственога свештеничког удружења. Опазио сам да је та наука омиљена ученицима. Наставни програм нпје мијењан у току школске годпне, те су наставници могли без пометње преданати својенауке. Само су промијењена у половпни године3 наставника, п науке, које су предавали (пастирско богословље, омилитпку, лптургику, педагогику, методику, психологију, логпку и словенски језик), раздијељене су ч другима дате у невријеме, те није ирошло без штете по ученике. Дисциплина је ове године прилична. Ректор и наставпици свраћају на њу своју жпву пажњу. Администрација је уредна: дјеловодип протокол, главна упп^нпца ученика, разредпп дневници и архива у добром су реду. Књижница је богословска била одавно неуређена; садашњије књиашичар брижљино уређује но снстеми уређења овдашње народне библиотеке. А та је система ирактична. Али двпје собице приземљуше, у којпма је смјештено 4987 свезака, неколике маие, глобусп и историјске слике, права су пронија на књижницу у иравом смислу те рпјечи. Учила за сада има довољпо. Богословци имају своју читаоиицу, која им је од користи. И наставници су богословије установнл!$ своју читаонпцу ове године, у коју наоављају све домаће часописе п поједипе руске и грчке. Његово Високопреосвештенство г. митрополит Михаило доходио је на испите у Богословију и сам питао ученике из богословских паука. Његов долазак па испите и пажња, коју је сзраћао на наставнике и ученпке, има доброга утецаја. На свршетку част ми је, господине минпстре, истаћи овдје своје скромно мишљење о унапређењу ове једпне Богословије у краљевинн Србији, из које се разлијева и шири у народу српском: јевенђелска наука, духовна иросвјета и хришћански морал. 1. Да се без одгађања установи интернат за богословце. Тоиште: морал, дисциплина, духовно (свештеничко) васпитање, боље учење, нави&авање богословаца на тачно нохоћење цркве, црквене службе и примјеран живот.