Просветни гласник
64
Г А 3 Н П 3 А п и е и
ни зрака наде. Старо поколење борило се иа се уморило ; ако погледате на ресултате рада његова, признаћете да се борба водилн правцем којим није требало. Иапори на политичком пољу ништа не вреде без културна прегаоштва. Зато су наши редови тамо проређени, зато онемоКасмо пре времена. У остарелих бораца за културни рад није ни снаге ни подобности, па бар млађи да пођу тим новим путемТужно, суморно јесење! Радован Кошутић
ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Преуређење иаших виших женеких школа. — Министар просвете и цркв. послова, актом својим од 28- дец. пр. год., ПВр. 24236., упутио је Главном Просветном Оавету на оцену питање о преуређењу виших женских школа, тражећи од Савета да да своје мишљење о овоме: 1) како би требало уредити вишу женску школу, која би давала потребно оаште образовање у мањим градовима и више образовање у већим, нарочито у престоници; 2) како би требало уредити женску учитељску школу; 3) у којим местима треба да постоје државне више женске школе, а где да буде жен. учит. школа; 4) како би требало уредити заједничко живљење оних ученица, које долазе из других места; и 5) шта би држава требало да учини, те да се унапреди образовање у ариватним женским школама. Уз ово писмо послан је Главном Просветном Савету и „Пројекат закона о женској гимназији,* који је израђен од наставн. савета беогр. Више Жен. Школе. — За проучавање ових питања и реФеровање, Глав. Просв. Савет је изабрао стручну комисију, у коју су ушли: г. д-р Војиолав БакиК, начелник мин. просвете; г. Јеврем А. Илић , управитељ беогр. Учит. Школе, и г. Дим. Јосип , проФееор Богословије. (Опширнији извештај по овом предмету штампаће се у своје време у »Просв. Гласнику," у одељку »Радња Глав. Просв. Савета.* Уред.)
РАЗНИ ЗАПИСИ ,,Матица Хрватска" у 1893. години. 5- (17.) јуна ове године држана је у Загребу редовна годишња скупштина овога друштва, на којој је Матичина управа поднела извештај о свом раду у години 1893. и о стању друштва у почетку 1894. године. Из тог извештаја видимо да је (( Матица Хрватска" имала у години 1893. свега чланова 10.006 (за 889 више но у г. 1892.), од којих су 1066 утемељачи („закладници 11 ) с потпуним улогом (50 и 100 Форината), 352 — утемељачи, који још нису измирили сву чланарину, и 8.588 — „приносници» (улагачи), који плаћају годишње само по 3 Форинте. С тога, што је одзив чланова у години 1893. био толики, да је једва достигао и број 10.000, у колико је примерака штампала сваку од својих књига за ту годину, управа је Матичина одлучила попети за ову — 1894. — годину тај број на 12.000, у нади да ће толики бити и број овогодишњих чланова. Уз то је одлучено дати члановима — место прошлогодишњих осам — сада за г. 1894. девет књига, које ће, како се вели у извештају и како је и до сада редовно бивало, бити готове до краја ове године. — Према овако богатом одзиву хрватске читалачке публике био је и доходак Матичин (у г. 1893.) велики 35.372 Фор. (близу 80.000 динара), у којој сумп само чланарина за 1893. г. износи 28 278 Фор.; и не само што су овим дохотком исплаћени сви трошкови у тој години (у суми 28.285 Фор.), него је из њега и уложено у „Закладу за хрватске књижевнике" 1 .500 Фор. и унесено у основну гла вницу 5.133 Фор. Ова пак „темељна главница" (основни, непокретни, капитал) износила је крајем 1893. године 25.653 фор. и 55 новч., осим друштвене куће, чија је вредност процењена на 90.000 форината; још се у основну имаовину Матичину рачунају и ове 4 »закладе® ( фондови ): 1. »За потпору хрв. књижевн." с 3,803 Фор. и 11 нов., 2. Драшковићева с 20.797 Фор. и 67 новч., 3. Котурова с 4.361 Фор. и 80 новч., и 4. Вебер и Ткалчевића са 7.033 Фор. и 45 новч., тако да целокупни Матичин иметак — осим куће износи замашну суму од 61.649 ФОр. И 58 НОВЧ.
Одговорни урмдник: Стевап ПредиА.