Просветни гласник

носе песмом, причом и обичајима с колена на колеао. На стр. 15., код шкодског васпитања, веде: ,По утврђеном начелу (као да је само једно? Реа>.) васиитач мора да претресе (?) целокупну домаћу васпитну систему..." А пре рекоше, да је кућарадила „без плана"; и онда нема „системе." На стр. 21. веле: „Ако је човек окружен добрим друштвом и повољном околином; ако у истоме друштву нема да види ни једнога јединог ружног примера, онда ће и тај човек, као производ тога друштва, бити добар: ако ли је друштво и околина неваљала и покварена, онда ће и човек бити неваљао и покварен." Нека шаљивчина могла би овде да параФразира оваку шалу: ако, по томе, човека умешамо у овце, постаће овца, а ако у свиње, постаће свиња... А све ово чини веома мало части човековоме духу и ономе клупчету од душевних особина и моћи с којима се роди и које се после полако развијају. И ово рекоше ппсци да докажу? како је „иример силан." На стр. 30. веле: „Како треба упућивати де:;у у умерености, још у родитељској кући, о томе нам није место да овде говоримо. Место тога, ми ћемо скренути на друго, чисто васиитачко земљиште." По писцима дакле чисто је васпитање само у школи; а родитељска је кућа земљиште за нешто друго, за нечисто васиитање?... Међу тим, по оиоме како је данас, и шта се обично разуме под речју васпитање (према наставп), пре би се тврдило обрнуто. На стр. 33. питају се: „Да ли ће само дете разуметп своје дужностп на спрам домовпне или му треба чије помоћи?... Без туће — васпитачке помоћи мучно да ће што год бити." А како је било код наших старих, кад не беше овога „чисто васпитног земљишта?" Откуд у њих „љубави силне, љубавижарке" према домовини, кад су „резултати које нам пружа кућа", таки, да њима „не можемо ни у колико бити задовољни", и „основа" „трула и слаба?" Или је ваљда некад било боље, а данас је друкче? У том случају констатовао би се назадак, а то би било тешко да писци докажу. Писци опет кажу: „Школа, односно васпитачи, нису ни у колико задовољни резултатима домаћега васпитања." „Због таких околности", веле даље, „наша се школа са својим (!) васпитачем налази у шкрипцу. Васпптач појима свој тешки положај и бори се са много непрплика да савлада тешкоће, али су резултати ипак слаби. Такви остаКе и од данас па све у будуће док се васпвтачевој личности поклања само толика пажња, колику су му (место: јој) до данас придавали (место: поклањали) меродавни Фактори у нагцој зеиљи." Дакле, сад то ? И само

би требало, да „меродавни Фактори у нашој земљи придаду већу пажњу васпитачевој личности, па би одмах резултати били сјајни!... На стр. 54. кажу: ...„јер знајмо: да јеу нашем наиретку отаџбини саас!" У чијем напретку? Кад би се овде мислио напредак народни, онда би бнла само једна нелогичност, једна параФраза. Али, и из онога, што претходи и из онога што иде за овим, види се, да писци мисле напредак учитељски. И онда горња реченица значи: у наиретку учитељском лежи спас отаџбине!... Да наведемо само оно што долази после овога, а то је уједно и завршетак ове књижице или расправе. „Кад удружена и загрљени, не осврћући се на неблагодарност светску, успемо да у нашем народу подпгнемо морал на један степен више; кад успемо да лучу светдостн однесемо и у најмрачније кутове земље Србинове; кад разгрејемо душу његову за све оно што је честито, племенито и карактерно; онда ћемо, верујте, (Ко ? реФ.) Жи (са велико Ш, реФ.) славити своју тобеду. (Ко? реФ.) Оелободивши народ досадашњих беда и невоља(?), опростићемо се и питања: „Ј. где је морални човек? — Где дух, карактер, срце? — 0, каква невоља! Евроио, лаку но'К/" Тако се свршује расправа, која је поставила себи за задатак, да изнесе важност дружења наставника с ученицима!... Сем овога има још нетачности. Место: „Узроке треба схватити", ваља: узроке треба иронаЛи, (стр. 4). „Кдица васпитања" је Фраза. Васпитање је радња, а за радње не може да се каже: клпца ницања, клица певања, клица читања ит.д. (Стр. 7.) „Из бот&тих рудника" не може да „ иотече " ни река а још мање „смрдљива и кужна баруштина." (Опет стр. 7.). За кућу не може да се каже да се „развпја" (стр. 9.)- На стр. 15. место „Резултати његовог наиредовања " ваља: његовог напрезања. У врлине су ушле и „једнакост" и „правидност." Онда би бпле врлине и: разноврсност, сличност? шаренило, округлина ит.д. (Стр. 17.). На тој страни оиет веле: „Са његових врела не смеју да потеку кужне баруштине"; а баруштине не могу да „потеку." На стр. 18 вели се: „Тај човек нема ни сталних ослонаца у животу. Ово је нејасно. Настр. 20. каже се: „нема он другог излаза , но да иод■ легне." А „излаз" и „подлећи" не сдажу се. Подлегање није излаз. На стр. 25- излази, да наставнпк с тога треба да је ваљан, „да стече добар глас у своме раду", а то је себичност. Куће не могу да буду ни васпитане нп неваспитане, него породице; а за куће се каже: добре и рђаве. Мржња, завист, пакост нису накарадни „појмови", него осеКања. (Обоје на стр. 28). „Васпитни точак" не може да 11*